Хоће ли Србија постати једна велика лабараторија од 7 милиона покусних кунића ГМО производа? Да ли ће потписивање спорозума са Светском Трговинском Организацијом(СТО) бити поклопац на сандуку здравља грађана наше земље, које је већ озбиљно угрожено последицама осиромашеног уранијума који нам је исти тај Запад «поклонио?

Одговор на питање да ли ће потписивањем спорозума са СТО бити угрожена безбедност грађана наше Земље, за News Front, кроз анализу дао је стручњак за безбедност Илија Животић.

«Шта се заправо крије иза приступања Светској Трговинској Организацији као услову за чланство у ЕУ ?

Оно што највише интересује грађане Србије је промет ГМО хране замишљене по речима њених произвођача као средства за искорењивање глади на свету, јер потиче из семена која свуда успевају и имају невероватне приносе и отпорност на спољашње утицаје и болести.

Иначе по подацима ОУН око 6 милиона деце умре годишње од болести повезаних са неухрањеношћу. Зашто онда компаније произвођачи ГМО немају земљишта по Африци?

Одговор је једноставан, тамо нема ко да плати крајњи производ што ствара сумњу да је економски интерес оно што се крије иза ширења ГМО производа преко Светске Трговинске Организације.

стручњак за безбедност Илија Животић

Тај промет и производњу су забраниле законом власти 2009 године у Србији.

Да ли ће продаја хране са ГМО елементима бити поклопац на сандуку српског здравља израњаваног ненормалном експанзијом свих врста тумора као последице бомбардовања уранијумом од истих тих који нас гурају у СТО и ЕУ ?!

Да ли ће се све завршити само прихватањем промета производа који садрже ГМО или ћемо зарад разних истраживања бити запљуснути разноразним варијацијама таквих производа као лабараторија од 7 милиона покусних кунића?

Оно што је сигурно тај споразум ће бити потписан.

На нама је да га за интерну употребу максимално редукујемо законима тако да, иако се лобисти труде максимално да се то не ради, да се сваки производ који садржи ГМО јасно, великим словима обележи као такав.

Најпростије, најједноставније, без некаквих бар кодова, шифара за које треба да будете нуклеарни физичар из Винче да би сте протумачили значење.

Већ сада лобисти који би да се баве увозом овакве робе, захтевају да се њихови производи не обележавају већ да произвођачи без ГМО ако желе на своје производе ставе ознаку «без ГМО». Једини разлог за такав захтев, по мени је, да се спрема огроман број производа за увоз ,који је еквивалент пуштању у земљу стотинама радикалних исламиста. Које не бисмо посматрали и пратили, већ би све препустили пукој срећи.

Следеће значајно питање је садња пољопривредних култура на домаћим ораницама. Да ли ће држава дозволити само промет без пристанка на могућност производње код нас ?

Већина општина у Србији је забранила садњу ГМО семена.  Али закон је јачи од општинске одлуке? Ми и сада откривамо непоштовање таквих одлука а шта ће се тада десити ?Да ли ће пољопривредници посустати и прихватити семе које тражи много мању негу или наставити садњу «но ГМО» семена ?

Да ли ћемо зарад економске рачунице угрозити здравље грађана а самим тиме и безбедност наше државе кроз занемаривање основних чиниоца безбедности земље што здравље становништва заправо и представља. Јер чиниоци безбедности нису само авиони и тенкови већ и здрава популација, чији припадници њима треба да управљају.

Велика борба нас очекује, у земљи са слабо образованим и осиромашеним становништвом . Једини пут су трибине, јавне расправе као вид ад -хок едукације, јер ово ће бити борба за здравље свих нас и наше деце.»

Приредила Лола Ђорђевић

 

Тагови: ; ; ;