Само на основу нових кредита и куповини обвезница којима је Грчка спасавана од финансијског краха, Немачка је зарадила 1,34 милијарде евра, објавио је минхенски дневник „Зидојче цајтунг”.

Само од једног кредита, који је немачка државна развојна банка КфW дала 2010. Грчкој, Немачка је на каматама зарадила чак 393 милиона евра.

Највећу зараду је Немачка остварила када је својевремено Европска централна банка (ЕЦБ) покренула Програм заштите тржишта (СМП), којим су куповане државне обвезнице како би помогла земљама које је погодила финансијска криза, попут Грчке.

Профит остварен на овим обвезницима је ЕЦБ сваке године делио централним банкама чланица еврозоне, при чему је дистрибуирани профит прошле године био 1,1 милијарду евра, а очекује се да ове године буде 901 милион евра. Од 2015. до данас, немачки профит на СМП, који се слио на рачун Бундесбанке, износи 952 милиона евра.

Ово откриће изазвало је велике критике опозиционих Зелених.

„Зарада од прикупљене камате мора бити исплаћена Грчкој”, рекао је за „Зидојче цајтунг” Мануела Сарацин, посланик Зелених у Бундестагу. „(Немачки министар финансија) Волфганг Шојбле не сме да користи профит од Грчке како би средио немачки савезни буџет.”

Сарацинов партијски колега Свен Кристијан Киндлер истиче да је „заправо правно могуће да Немачка заради на кризи у Грчкој” али да „није легитимно у моралном смислу солидарности”.

Шојбле је, иначе, говорио да је спреман да разговара о смањењу камата на грчке кредите, али је одбио могућност бескаматних кредита. Његови сарадници у министарству су, пак, истицали да, ако се урачуна и инфлација, отписивање камата би на крају значило да би кредитирање заправо коштало повериоце Грчке.

Досад су европски повериоци и Међународни монетарни фонд (ММФ) заједно учествовали у три програма финансијске помоћи Грчкој, укупне вредности веће од 240 милијарди евра, при чему је око 30 одсто суме финансирала Немачка. Сви програми и одобравање сваке транше нових кредита пратило је инсистирање Немачке на болним реформама и смањењу пензија и плата у Грчкој, при чему Шојбле засад одбија било какву идеју о отпису дела дугова Грчкој, на чему инсистира ММФ.

Безмало истовремено са извештајем „Зидојче цајтунга” о немачкој заради на грчким дуговима, један француски регионални лист објавио је интервју са председником Емануелом Макроном у којем он истиче да Немачка извлачи корист од превирања у еврозони, при чему државе које дугују повећавају дугове, а оне које могу да се такмиче постају све конкурентније.

„Део немачке конкурентности лежи у дисфункционалности еврозоне и слабости осталих економија”, истакао је Макрон, објашњавајући да се, када говори о реформи еврозоне, не залаже да се дугови чланица еврозоне слију у један заједнички дуг еврозоне. „Немачка има јаку економију, али она има и демографске слабости, привредну и трговинску неравнотежу са својим суседима, али и заједничку одговорност да еврозони да будућност коју заслужује.”

Макрон и Меркелова су јуче у Паризу председавали заједничкој седници влада својих земаља, која је била посвећена успостављању одбране Европске уније, борби против тероризма, али делом и реформи еврозоне. Велике француско-немачке одлуке о реформи еврозоне се још не очекују, јер Меркелова не жели да тако осетљива питања решава мање од два и по месеца пре немачких парламентарних избора на којима настоји да освоји четврти канцеларски мандат.

Што се тиче немачког профита на грчким дуговима, поменуте више од милијарде евра су само део финансијске зараде коју је стекла Немачка протеклих година финансијске кризе Грчке и целе еврозоне. Пре две године Лајбниц институт за економске студије из Минхена објавио је да је Немачка зарадила око 100 милијарди евра по основу нижих камата на хартије од вредности, које је немачка влада емитовала у време када су оне биле веома тражене, јер су их страни инвеститори сматрали сигурним уточиштем, насупрот осталим земљама еврозоне.

„Оваква уштеда је већа од трошкове кризе у Грчкој. Немачка је очигледно имала користи од грчке кризе”, истиче се у истраживању овог непрофитног института Универзитета у Минхену.

Истраживачи су тада истакли да увек када су суочени са кризом, улагачи се традиционално окрећу сигурном уточишту за њихов новац, а то уточиште у случају грчке кризе и уопште кризе еврозоне била је Немачка.

„Сваки пут када су се финансијска тржишта у протеклим годинама суочавала са лошим вестима из Грчке, каматне стопе на обвезнице немачке владе су падале, а сваки пут када би била објављена добра вест, приноси су расли”, наведено је у студији, уз напомену да су, захваљујући грчкој кризи, добит на обвезницама имале и друге земље, попут САД, Француске и Холандије, али не у тако великом обиму као Немачка.

 

Аутор: Ненад Радичевић
Извор: Политика

Тагови: ; ; ; ; ;