Западни Балкан је у непрекидном кругу неиспуњених обећања и бирократског тапкања у месту, мада је тим земљама још 2003. речено да им је будућност у Европској унији, пише лондонски Економист у тексту посвећеном самиту о Западном Балкану у Трсту.

Лист наводи да чланице ЕУ, исцрпљене бескрајним низовима балканских политика и «опрљене» превременим пријемом Бугарске и Румуније 2007, а сада и због Брегзита, нису баш раде да даље шире свој клуб.

Са друге стране, додаје Економист, изјава председника Европске комисије 2014. да неће бити проширења ЕУ за време његовог петогодишњег мандата, била је бесмислен гест који је ослабио снагу балканских реформиста.

Данас, свега 43 процената Срба желе да им земља уђе у ЕУ, док је 2009. тај проценат био 68, а посебно против су млади, пише Економист.

Евроскептицизам у региону најјачи у Србији и Црној Гори

Питајући се шта је пошло наопако, аутор наводи да би приступање ЕУ требало да натера корумпиране елите у региону да дозволе слободу медија, ојачају владавину закона и либерализују економије и тако смање свој патронат и да је мало њих који желе да направе такве кораке.

Лист пише да су од свих у региону само Србија и Црна Гора започеле преговоре, Албанија се припрема за скорашњи почетак, Македонија је ослабљена спором са Грчком око имена, а «Косово» није признало још пет чланица ЕУ.

Уместо наде, постоји несигурност и страх од поновног крвопролића. У 2016. било је неколико напетих ситуација, од политичке кризе у Македонији, потпомогнуте провокацијама руских медија, која је претила да прерасте у насиље, до напетости између Србије и Косова које су ужаснуле европске дипломате почетком 2017.

Иако се регион смирио (делом под утицајем америчких дипломата), Немачка посебно страхује од нових пожара, а Федерика Могерини, шефица за спољну политику и безбедност ЕУ, пуном паром ради на балканској дипломатији, додаје Економист.

То значи да ради са лидерима као што је Александар Вучић, који Србију води од 2014, прво као премијер па као нови председник. Вучић, министар у време Слободана Милошевића, данас себе приказује као ЕУ реформатора и кредибилног економског менаџера. Европски званичници кажу да немају избора осим да раде с њим.

Ангела Меркел се са Вучићим срела неколико недеља пре председничких избора у априлу. То је наљутило либералне Србе који кажу да Европљани подржавају ауторитарног лидера који користи антидемократске механизме. Цивилно друштво говори о порасту мафијашког криминала, урушавању независних институција и кампањама узнемиравања у таблоидима под контролом државе, пише Економист.
Балканским земљама је још 2003. речено да им је убудућност у ЕУ. Ових дана, међутим, нада Србије, Косова и четири земље Албаније, Босне, Македоније и Црне Горе бледе.

Весела Чернева, програмска директорка за спољне односе при Европском савету, отворено каже: «Они више не верују кад их лажемо о приступању, а ми њима не верујемо кад нас лажу да су посвећени ЕУ правилима», пише Економист.

Економист / Бета

Тагови: ; ; ;