Писмо је Гркиња са Крфа послала српском официру на Солунском фронту 1918 године.

Откако сте ви Срби отишли са Крфа, ја се још нисам развеселила. То веле све жене које живе на овом малом острву. За нас би било боље да нисте дошли на Крф, јер нам је сада горе. За последње три године толико сам се била навикла на та питома лица војника, на њихове доброћудне питоме очи. Чудна сте ви раса! Један руски пуковник ми рече да је то особина свих Словена.

Плава гробница

Ове последње три године док сте били овде, проживеле смо лепо и пријатно. Сваког дана трчала сам на прозор да видим каквог познатог српског официра, само да ми се јави и да се пријатно на мене осмехне. Било ми је доста за тај дан до спавања. Крф је онемео, не пева се више. Ваш народ стално пева и на то певање и тај жагор била сам се толико навикла.

Можете да ме сматрате за великог непријатеља вашег народа, јер сам увек желела да се што доцније вратите у своју отаџбину. Дошли сте, показали шта је живот и отишли, а нас сте оставили несрећне. Шта нам вреди и лепота и све друге лепе особине, које су Срби код нас нашли, кад нико у томе не уме да ужива.

Благо оним девојкама које су Срби одвели одавде и спасли на овом љубавном острву, пуном сунца и чемпреса, али без љубави.

 

Не љути се на мене, око моје
(Mi Mou Thimonis Matia Mou)

Не љути се на мене, око моје
што у туђину одлазим,
птица ћу постати
и поново ћу теби доћи.

Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.

Не љути се на мене, око моје
што ћу те сада напустити
и дођи на кратко, да те видим
да се од тебе опростим.

Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.

Приредиле Лола и Ката

 

 

Извор «Голгота и Васкрс Србије»

Тагови: ; ; ; ; ; ;