Због великог притиска Вашингтона, Стари континент се поделио око тога треба ли градити «Северни ток 2». Уз Русију моћна Немачка и Аустрија, а уз Американце Пољаци, Украјинци балтичке земље

Земље Старог континента су на путу да се међусобно тешко посвађају због руског гаса. Са једне стране «рова» су Русија, Немачка и земље које подржавају градњу другог крака «Северног тока 2», а са друге су Украјина, Пољска, бивше совјетске републике на Балтику, а диригент им је моћна Америка.

Главни кавгаџија из Вашингтона уз помоћ својих сателита и послушника покушава да «дисциплинује» Русију и заустави све већу продају «плавог горива» које стиже са истока. У жељи да задовољи и једне и друге, Европска комисија предлаже «Гаспрому» да допусти да гасовод «Северни ток-2» користе и друге компаније. Основа за такав предлог је тзв. трећи енергопакет ЕУ, по коме власник гаса не може да буде уједно и власник гасовода. Ако се то буде морало поштовати, вероватно ће Руси направити договор да се у тај пројекат укључи још нека њихова компанија.

Немачка и Француска не виде разлог зашто би Русија у градњи «Северног тока-2» морала да ангажује и друге компаније осим «Гаспрома» који је направио први крак тог гасовода који иде по дну Балтика до севера Немачке. У «Гаспрому», пак, и даље тврде да се «енерго пакет ЕУ» не односи на «Северни ток-2» јер иде по дну мора и потискује гас до Немачке где већ постоји транспортна инфраструктура.

Средином јуна амерички Сенат је усвојио нацрт закона којим би се прошириле санкције Русији и против компанија које су инвестирале у машине за гасовод за извоз руског «плавог горива». Американци су представили градњу руских гасовода као велику опасност за европску енергетику и не скривају жељу да по сваку цену зауставе градњу другог крака «Северног тока».

За највећег привредног гиганта у Европи, Немачку, увредљиво је то да им Американци држе лекцију о томе како им прети зависност од руског гаса.

Знатан број европских политичара критиковао је став Вашингтона, а сасвим отворено су им се супротставили лидери Немачке и Аустрије. Тако је Ангела Меркел рекла да су најављене нове санкције чудне јер се не сме кажњавати Европа због тога што Вашингтон хоће да казни Русију. У Берлину и Бечу су објаснили да би америчке санкције негативно утицале не само на односе са Русијом већ и са Европом.

— Видљиво је да Американци хоће да нам продају свој течни гас а да истовремено потисну Русе — заједничка је оцена немачког министра спољних послова Зигмара Габријела и аустријског канцелара Кристијана Керна, који су рекли да Европа треба да одлучује од кога ће да купује гас а не да им то одређује Америка.

Експерти кажу да треба очекивати да ће Немачка и Аустрија штитити интересе својих великих компанија које одлично сарађују са Русијом. На другој страни, Американце су безрезервно подржали Пољаци и Украјинци. Председник Украјине Петар Порошенко је отворено рекао да Кијев подржава нове санкције против Русије, као и против оних западних компанија које су укључене у пројекат «Северног тока 2».

— Једини циљ «Северног тока 2» је да лиши Украјину зараде од транзита за руски гас, а то је сума од око две милијарде долара годишње — казао је Порошенко.

Руски председник Путин је много пута поновио да је «Северни ток 2» комерцијални а не политички пројекат и да нема ништа против тога да Американци у фер конкуренцији покушају да продају свој гас Европи. У разговору, ових дана, са Бен ван Берденом, генералним директором англо-холандске компаније «Ројал Дач, Шел» Путин је казао да је уверен да ће нови гасовод бити профитабилан.

Шеф руске спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин недавно је у руском Савету Федерације оптужио САД да воде економски рат против Русије, да наговарају своје партнере да не купују руски гас и покушавају да спрече постављање цевовода «Северног тока 2». Садашња америчка администрација наставља да ради оно што су чинили људи из окружења Барака Обаме. Наришкин подсећа да је бивши потпредседник Бајден водио велику кампању против овог гасовода тврдећи да је то «лош посао за Европу».

Упркос притисцима из Вашингтона, Финска се већ изјаснила да нема ништа против тога да Русија постави нове цеви «Северног тока 2» јер то неће утицати на њено унутрашње гасно тржиште.

«Због тога је наша позиција неутрална», рекла је Лиза Ханкинхејмо, финска министарка економике.

Сада се многи питају хоће ли Вашингтон успети у својој намери да заустави «Северни ток 2», као што је то урадио када је наговорио Бугаре да у последњи трен одустану од градње «Јужног тока» иако је Софија могла да зарађује велики новац на транзиту гаса. Стручњаци кажу да је ситуација битно различита и да Вашингтон не може да диктира услове Берлину и Бечу као што је могао слабашној Бугарској. Притом прагматични Немци гледају свој интерес, јер су њима и Аустрији потребне додатне количине руског гаса.

Председник Европског савета, Пољак Доналд Туск је против градње «Северног тока 2», «јер би он појачао позиције Русије а Украјину би бацио на колена». У писму председнику Европске комисије Жан Клоду Јункеру истиче да руски гасовод не служи интересу Европе већ само доводи Украјину у подређени положај и оставља је «на милост Русији».

ХОЋЕ ЛИ БУГАРИ ПОПУСТИТИ

Уколико Немачка буде упорна у жељи да се изгради «Северни ток-2» онда постоји реална опасност да Вашингтон поново врши притисак на земље заинтересоване за коришћење гаса преко «Турског тока», Турску окружују на западу чланице ЕУ, па ако им Американци нареде може се догодити да «Турски ток» буде само за турске потребе.

И за нас је то од изузетне важности, јер постоје планови да том јужном маршрутом руски гас стигне на Балкан па тако и у Србију и Републику Српске.

НОВОСТИ

Тагови: ; ; ; ; ;