Неочекивани епилог рада мешовите комисије СПЦ и католика о контроверзном хрватском надбискупу. Ђурић: У размени научних аргумената Хрвати очигледно однели победу

Све цркве током Другог светског рата и после њега, на простору НДХ, међу њима и Римокатоличка и Српска православна црква, биле су изложене окрутним прогонима и имале су своје мученике и исповеднике вере.

Овај став из заједничког саопштења мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције са последње сесије дијалога о ратној улози надбискупа Алојзија Степинца, многима је послужио као показатељ да српска страна није доказала умешаност контроверзног надбискупа у геноцид над српским народом у НДХ.

Због неколико спорних ставова из саопштења, његовог општег тона и употребљених формулација у црквеним и научним круговима, спекулише се да српске владике и историчари нису изнели довољно јаке аргументе о Степинчевој улози у прогону, присилном превођењу у католичку веру и игнорисању масовних убистава Срба у логорима смрти НДХ.

У усаглашеном саопштењу, којим је окончан једногодишњи дијалог двеју цркава о улози контроверзног хрватског надбискупа, сугерише се да је «Степинац мученик и исповедалац вере Римокатоличке цркве». Оба тима мешовите комисије сматрају, између осталог, и да је њихов рад био прилика да се осветле «живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду». О његовој одговорности и могућој умешаности у злочине — нема ни слова.

У врху СПЦ засад немају званични коментар ових теза.

— Владике које чине српски део овог тела још нису допутовале из Рима, а патријарх је на службеном путу у Америци. Тек када се они врате биће могућ разговор о учинку разговора са католицима и изнетим ставовима — речено је «Новостима» у седишту СПЦ.

У црквеним круговима незванично, ипак, признају да је објављено саопштење необично снисходљиво према римокатоличком клеру, што драстично одступа од уобичајеног сагледавања рата, НДХ и масовних злочина над Србима.

Да су католици и практични добитник ових разговора, како се тумачи у црквеним и научним круговима, показује и чињеница да ватиканске архиве нису отворене српским истраживачима, иако је то био један од услова за разговоре.

Дубоко разочарање током и исходом разговора двеју цркава о контроверзном надбискупу не крије историчар и директор београдског Музеја геноцида Вељко Ђурић Мишина. На основу објављеног саопштења он тврди да су у размени научних аргумената Хрвати очигледно однели победу.

— То се догодило захваљујући бројним компромисима и играма које су се у режији политичких и других кругова одвијале иза сцене — тврди Ђурић. — У целом процесу наука је била у другом плану. Од првог, припремног састанка у Ватикану све је водило унапред познатом циљу — спречавању сваког заоштравања односа са Хрватима.

Тон саопштења и резултат шест сесија разговора на сличан начин се тумачи и у Загребу — као потврда успешне одбране лика и дела Алојзија Степинца. Извори из Каптола тврде да српска страна није изнела ниједан нови документ који би бацио ново светло, посебно на догађаје из 1941. године, кад су усташе дошле на власт. Тврди се да су ватикански домаћини од представника СПЦ упорно тражили да покажу нове аргументе, али да се то није догодило.

— Све што је представљено за време рада комисије већ је познато. Ничег новог није било — тврде на Каптолу.

На истом трагу је и вараждински бискуп Јосип Мрзљак, иначе рођак контроверзног кардинала. Он поздравља разговор између две цркве, али и наглашава да су оптужбе на рачун Степинца — пале у воду.

— Треба излазити с дијалогом и документима о ономе што је било. Често смо слушали митологију када се говорило — «Степинац ово, Степинац оно» — а на крају од тога није било ништа. Верујем да је ово један добар почетак — закључио је Мрзљак гостујући на ХРТ-у.

Историчар Института за савремену историју Предраг Марковић у први план истиче изградњу поверења и бољих односа између две цркве.

— Ово је крај вишедеценијског процеса у коме је најважнији резултат потпуно промењена атмосфера у односима између две цркве. Веома значајно је и што је папа Фрања показао спремност да заустави процес канонизације и отвори научни дијалог — наводи Марковић.

ПРОПУСТИ У ПРИПРЕМИ РАЗГОВОРА

У црквеним круговима готово од почетка рада комисије, формиране на иницијативу папе Фрање, говори се о неколико кључних пропуста приликом припреме разговора. Унутар СПЦ велики је број утицајних клирика који су се противили и самом учешћу у дијалогу. Пристајањем на ограничени једногодишњи рад комисије и свега шест сесија разговора, српска страна унапред је изгубила прилику да студиозно припреми одбрану своје позиције.

— Стали смо на црту много спремнијим и научно поткованијим Хрватима. Наш део комисије није имао јасну методологију рада, није довољно користио изворе, а направљено је и више грешака у припреми разговора. На другој страни стола наш тим сачекала су, између осталог, два изузетна хрватска познаваоца историје предратног периода, усташког покрета и Степинчевог деловања. Све то највероватније је допринело оваквом исходу — истиче саговорник «Новости» близак врху СПЦ.

ПАПА НЕ МЕЊА СТАВ

Папа Фрања неће у догледно време прогласити Алојзија Степинца за светитеља. Завршетак рада мешовите комисије двеју цркава неће имати утицаја на његов став. Ово тврде извори «Новости» блиски врху Римокатоличке цркве, који тврде и да ће поглавар Свете столице добро проучити закључке са заседања овог тела. У Ватикану, као и у врху Католичке цркве у Хрватској, међутим, свесни су да разговори о Степинцу имају и шири контекст.

— Сигурно је да ће резултат ових разговора имати везе и са односима Свете столице са Србијом, али и са Русијом — наводе на загребачком Каптолу.

НОВОСТИ

Тагови: ; ; ;