Док парламент БиХ тражи да се зауставе све активности у вези са изградњом Пељешког моста, саговорници «Дојче велеа» уверавају да су ти захтеви мотивисани искључиво унутрашњополитичким разлозима.

И баш кад се чинило да је одлуком Европске комисије о исплати 375 милиона евра за изградњу Пељешког моста уклоњена и последња препрека пре почетка изградње највећег хрватског инфраструктурног пројекта, из Босне и Херцеговине стиже хладни туш.

Парламент БиХ затражио је слање ноте Хрватској у којој ће захтевати обуставу свих активности везаних за изградњу моста, док се не постигне обострана сагласност око тог пројекта, а најављено је и оснивање посебне парламентарне комисије која би требало да преиспита јесу ли испуњени сви услови под којима би пројект постао прихватљив за Сарајево.

Да ствар буде неугоднија, све се то догодило непосредно уочи заједничке седнице влада Хрватске и БиХ, која је ове седмице одржана у Сарајеву.

Пленковић је у Сарајеву помирљиво уверавао да Пељешки мост «ничим не угрожава интересе БиХ» и да Хрватска остаје најангажованији портпарол интереса БиХ на путу према ЕУ и НАТО, очито желећи да ово питање не засени похвалну чињеницу – да су се након седам година успеле састати две владе.

Истовремено се у Сарајеву поново проблематизују и она питања која су се чинила решеним, након што је Хрватска прихватила практично све захтеве БиХ и подигла висину моста са 35 на 55 метара и оставила 200 метара морског пролаза између средишњих стубова, што је знатно поскупело цео пројекат, али и она питања која је немогуће решити у преосталих неколико месеци до почетка изградње моста, попут разграничења Хрватске и БиХ на мору.

Из Сарајева, наиме, сада стижу уверавања да изградња моста не сме почети пре него што се реши питање «излаза БиХ на отворено море», на који, по мишљењу стручњака окупљених у Поморском друштву у Сарајеву, БиХ има неотуђиво право. Поморско друштво БиХ захтева да се судским путем одреди коридор ширине миљу и по и дужине 70 километара, од Неума до отвореног мора.

Хрватска удовољила свим затевима БиХ

Хрватски званичник, одлично упућен у овај пројект, који је желео да остане неименован – јер у Загребу не желе учинити ништа што би подстакло вербални сукоб – рекао је за Дојче веле како је поновно отварање овог питања вероватно подстакнуто унутрашњеполитичким разлозима.

Према речима нашег саговорника, у овом случају ради се о два одвојена питања. Једно је питање разграничења Хрватске и БиХ, а друго питање односи се на режим пловидбе на подручју будућег Пељешког моста.

Када је реч о разграничењу, 1999. је потписан споразум о граници између Хрватске и БиХ, који никад није ступио на снагу јер није ратификован, и то због питања Велог и Малог шкоја те врха полуострва Клека. То питање, међутим, не може утицати на градњу Пељешког моста, будући да ће се Пељешки мост налазити више од 500 метара унутар неспорне територије Хрватске.

А када је реч о режиму пловидбе, Хрватска и БиХ су то питање усагласиле међусобним споразумом, којим је дефинисана висина моста од 55 метара и 200 метара морског пролаза између средишњих стубова. «Према томе, Хрватска не оспорава право нешкодљивог и транзитног пролаза за све бродове из и према Неуму, тако да сматрамо да никакво отворено питање овде не постоји».

РТС

 

Тагови: ; ; ;