РУСИЈА ће до јануара 2018. направити «регистар корупционера» у којем ће бити подаци државних службеника који су били смењени због узимања мита — виши функционери, запослени у тужилаштву, органима унутрашњих послова, царини, ватрогасној служби, војна лица и општински чиновници. У том «именику» људи окаљаног образа, биће и они који су добили отказ из Централне банке, директори државних корпорација, као и корумпирани службеници пензијских фондова и социјалног и здравственог осигурања. Биће ту, дакле, сва имена чиновника који су кажњавани због корупције како им се не би дозволило да поново дођу на државне функције. Не ради се само о особама које су завршиле у затвору, већ и о онима који су добили дисциплинске казне.

Закон је већ потписао председник Путин и сада је само потребно време да се тај посао реализује. Настао је као последица све чешћег затварања чиновника разних рангова и брукања државне службе. Нацрт тог закона предложила је Влада, а Дума је расправљала о њему у лето 2016. Крајем јуна 2017. закон о регистру корупционара подржао је и Савет федерације (сенат), да би га на крају потписао и председник Путин.

КАКО би се уразумили халапљиви чиновници, у Русији намеравају да повећају затворске казне за давање и узимање мита. Према новом пројекту закона који је већ подржало Тужилаштво РФ као и Врховни суд а до краја јула ће се наћи на дневном реду парламента, затворске казне за то кривично дело ће се повећати за годину дана и биће од три до четири године. Предлог закона је скројила Јединствена Русија.

Челник Истражног комитета Руске Федерације Александар Бистрикин предложио је да парламент опет стави на дневни ред доношење закона који би омогућио да се конфискује имовина стечена узимањем мита. Он сматра да се Путинов пети по реду «Национални план борбе против корупције» може остварити ако се донесу допунске мере које не би дозволиле да корумпирани руководиоци стичу богатство на име своје ближе или даље родбине.

— Број корупционера у Русији повећава се из године у годину. Статистика показује да је 2016. због узимања мита кривични поступак покренут у више од 14.500 случајева. Очигледно је да се разни чиновници не плаше казни па је раст кривичних дела због узимања мита у односу на 2015. скочио чак за 21 одсто — изјавио је Сергеј Плохов, заменик руководиоца Управе руског државног тужилаштва за надзор спровођења закона и борбе против корупције.

Просечна сума новца узета као мито 2016. године је била 328.000 рубаља (око 5.000 евра), што је за 75 одсто више у односу на 2015. Плохов објашњава да је корупције било и минулих година, али се сада више хапсе људи који узимају новац «испод жита».

АНАЛИЗА руског тужилаштва показује да се новац највише краде код државних и градских набавки и куповина, а мито се даје код давања разних дозвола, као и код државног и градског надзора. Занимљиво је да је на ранг-листи узимања мита високо рангирано издавање докумената мигрантима.

Председница највишег контролног органа, Шчотне палате Русије, Татјана Голикова, у интервјуу «Московском комсомолцу» је истакла да један број министара наручује аутомобиле који су луксузно уређени. Тако је Руски фонд фундаменталних истраживања наручио аутомобил «ауди 6» са кожним седиштима и свим потребним луксузом, плус учвршћивачем за дечја седишта. Очигледно је да је директор државним новцем куповао аутомобил за своју породицу…

Последњи извештај Шчотне палате шокирао је многе, јер показује да је потрошено ненаменски чак 965,8 милијарди рубаља, за које би био потребан цео воз да би се натовариле новчанице од хиљаду рубаља а за апоене од сто рубаља би требало чак 2.500 железничких вагона.

ГОДИНАМА су руске истражне органе критиковали да лове само «ситне рибе», сада се ситуација битно променила. У ноћи 15. новембра 2016. је, због узимања мита, ухапшен највиши чиновник до сада — министар економског развоја Алексеј Уљукајев, код кога је пронађена сума од два милиона долара. Сада се налази у кућном притвору и брани се да су му «игру» наместили људи из државне нафтне компаније «Росњефт», али мале су шансе да му суд поверује. Уљукајев ће бити запамћен по томе што је први министар у постсовјетској Русији коме су ставили лисице на руке. Пре тога, 8. септембра 2016. ухапшен је заменик руководиоца одела за борбу против корупције Министарства унутрашњих послова Русије, пуковник Дмитриј Захарченко, у чијем стану је пронађено чак 120 милиона евра!?

Прошле године је похапшен већи број губернатора и председника аутономних република због узимања мита и других злоупотреба функције. Тако је у једном московском ресторану у јуну 2016. «пао» губернатор Кировске области Никита Белих, код којег је пронађено 150.000 евра, а требало је да добије још 250.000.

Ни Татјана Голикова нема одговор на питање чиме се ти неустрашиви чиновници руководе кад отимају толики новац. Једино зна да је после провера извештаја број кривичних пријава порастао чак три пута. Расте и број губернатора који заврше иза решетака.

— Кад проверимо регион, извештај пошаљемо правосуђу на основу чега истражни органи почну да праве своје провере. Догађа се да информације које су добили од Шчотне палате само потврђују њихове сумње. До јесени биће коначни извештаји провера у републици Мари Ел, као и Сахалинској и Кировској области, где су већ била хапшења. Губернатор Сахалина Александар Хорошавин био је ухапшен у марту 2015. а губернатор Кировске области Никита Белих у јуну 2016., док је председник Мари Ел, Леонид Маркелов ухапшен у априлу ове године — каже Татјана Голикова.

ХАЛАПЉИВЕ чиновнике не занима како живе пензионери и они са ниским платама, нити статистички показатељи да расте број сиротиње. Према службеним подацима, 2016. је било 19,8 милиона сиромашних грађана Русије а у првом кварталу 2017. их је већ било 22 милиона. На другој страни су они све богатији. Највиша контролна служба Русије је ове године четири пута сугерисала да истражни органи оду у државне корпорације због изузетно високих плата менаџера.

— О онима који су изгубили осећај за реалност пишемо председнику јер он именује министре. Ми смо дужни да га информишемо и то чинимо често. Некада председник мора да се укључи сам, или да пошаље јасну поруку истражним органима. Добар пример је био рашчишћавање злоупотреба на космодрому Источни. Жао ми је што не могу да обрадујем председника позитивним извештајима, а не да му реферишем само о злоупотребама чиновника. Такви случајеви веома разљуте председника Путина — прича Татјана Голикова, која сматра да висока корупција спречава Русију да брже напредује.

 

ЧУВАЈУ ПРЕДСЕДНИКОВ ИМИЏ

БИВШЕМ министру одбране Анатолију Сердјукову нису допустили да буде у близини председника Путина и да се с њим слика на авио-изложби МАКС. Намеравао је да му покаже нови медицински хеликоптер, али су људи из председниковог окружења «оградили» Сердјукова и спречили га да пред новинарима пружи руку Путину.

Сердјуков је био на функцији министра одбране Русије од 2007. до новембра 2012. када је смењен због велике афере када су похапшене његове сараднице због мућки са државном имовином. На суду се појављивао као сведок. Касније су га пријатељи «васкрсли» и изабрали у савет директора компаније «Хеликоптери Русије» (у јулу је именован за председника Савета директора). Мада није осуђен, Сердјуков је направио огромну штету не само себи већ и угледу актуелних највиших руских политичара јер је он из њиховог «петербуршког клана».

 

Аутор: Бранко Влаховић, Извор: Новости

Тагови: ;