Мултинационалне компаније потрошаче источне Европе сматрају грађанима другог реда због чега Словачка прети ембаргом и протеривањем намирница са Запада из ресторана

Словачка је пре неколико дана дала ултиматум Европској унији – или решите проблем различитог квалитета хране за тржишта старе и нове Европе или следи протеривање свих намирница са Запада из словачких ресторана.

Словачка не одустаје од иницијативе коју је покренула током свог председавања Европском унијом – да се реши питање продаје шкарта у бившим комунистичким земљама.

Премијер Словачке Роберт Фицо, међутим, сада је први пут запретио ембаргом због конкретног истраживања у суседној Чешкој. Тамо је, наиме, на захтев Министарства пољопривреде, тестиран 21 производ у варијантима за тржишта Немачке, Аустрије, Чешке, Словачке и Мађарске, чиме се показало да су на истоку Европе само три била истог квалитета као за западна тржишта.

Резултате истраживања је представио чешки министар пољопривреде Марјан Јуречка и то на министарском заседању у Бриселу, а пред западним колегама се огорчено размахивао с две кутије прерађене замрзнуте рибе за пржење („фиш фингерс”) за немачко и чешко тржиште – производима који су на тесту најгоре прошли.

Рибље штапиће је „проверио” и Фицо и показао да су ови производи истог назива и интернационалног произвођача у истом паковању за аустријско тржиште имали 300 грама, а за словачко 280 грама, да је аустријски купац добио 65 одсто меса, а словачки свега 58 одсто, и све ипак за исту цену од 2,99 евра.

–То прераста у велики међународни скандал, исту атмосферу осећам у суседним земљама. Не могу да прихватим да од Словака праве неке грађане нижег реда – рекао је Фицо.

Словачки премијер је најавио да ће се настојања да Пољаци, Чеси, Словаци и Мађари за исти новац добију подједнако квалитетне производе као Немци и да престану да буду „канта за ђубре Запада” и наднационалних компанија наћи на дневном реду сусрета премијера Вишеградске четворке у Будимпешти.

Словачка је, да подсетимо, у последњих шест месеци више пута оштро иступила против очигледне дискриминације потрошача и упорног одбијања мултинационалних компанија да престану да деле европске купце на западни и источни блок, продајући овим другим производе драстично лошијег квалитета.

Како је раније изјавио словачки премијер, неприхватљиво је да велике светске компаније извозе на територије нових посткомунистичких земаља производе горег квалитета него што су они које, под потпуно истим називом и у истом паковању, продају у радњама на западу Европе.

Неколико различитих истраживања у Чешкој и Словачкој последњих година указују да је овај проблем све озбиљнији. Међутим, мултинационалне компаније које су се нашле на удару оптужби упорно одбијају да признају да на исток извозе бофл, правдајући се да је разлика у саставу хране, кућне хемије, гардеробе и технике заправо последица „различитих укуса и навика потрошача”.

Словачка управа за ветерину и храну објавила је недавно упоредно истраживање 22 производа купљена у Словачкој и Аустрији. Открили су оно што је донекле било и очекивано, да је половина производа из Аустрије била неупоредиво бољег квалитета.

Како је „Политика” већ писала, закључак је да трговински ланци и мултинационалне компаније „новим Европљанима” продају производе са мањим уделом меса, али са више масти и вештачких заслађивача, а често по истим или вишим ценама, иако је куповна моћ ових чланица мања него на Западу.

Прича о различитом квалитету производа у државама бивше Југославије поставља се већ годинама, али Европа није имала слуха за то. Све док хрватско потрошачко удружење „Потрошач” није тужило „Проктор и Гембл” и добило га на суду доказавши да прашак за веш „аријел” није истог квалитета на њиховом и тржиштима западне Европе. Прошле године, хрватска представница у Европском парламенту Биљана Борзан најавила је да ће ова држава спровести ново упоредно истраживање производа за које се сумња да су различите рецептуре.

На листи су се нашли козметички производи, средства за чишћење, попут зубних пасти и детерџената за прање веша, али и поједини прехрамбени производи, попут воћних јогурта компаније „Даноне”, „Унилеверов” маргарин „рама”, „киндер јаје”, умаци компаније „Барила”, „јакобс” кафа, „пепси-кола” и „спрајт”. Исти ти производи раније су анализирани и у Чешкој, а њихова студија је показала, рецимо, да је „спрајт” у Немачкој заслађен само шећером, а у исти производ у Чешкој додају се и фруктозни и глукозни сируп. Прехрамбена индустрија на исти начин одговара на притужбе потрошача. Правдају се да рецептуре прилагођавају специфичним захтевима локалног тржишта. То је био и одговор компаније „Нестле” на истраживање у Чешкој, које је показало да њихов „нести” са укусом лимуна има више додатих шећера и око 40 одсто мање екстраката чаја, него немачка верзија. „Кока-кола” је слично објаснила и заслађени „спрајт”.

ПОЛИТИКА

Тагови: ; ;