Амерички Сенат потврдио је нове санкције Русији које предвиђају и казне за фирме које сарађују са руским енергетским сектором, а оне би могле да имају далекосежне последице по енергетско снабдевање земаља Европске уније, пише данас Дојче веле.

Закон изгласан у америчком Конгресу везује руке америчком председнику Доналду Трампу — који санкције може укинути само уз одобрење Конгреса — али и затеже односе са европским партнерима, пре свега Немачком, констатује ДВ.

Немачки радио, такође, поставља питање да ли САД покушавају да Европи продају свој гас уместо руског и како ће Немачка реаговати.

„Конгресмени и сенатори из обе америчке партије сложили су се, упркос лобирању из Европе, да у санкције уврсте и могућу финансијску глобу за све фирме које би сарађивале са руским енергетским сектором. Тако је под знак питања доведен и прекобалтички гасовод Северни ток 2, нови цевовод који би руски гас доводио директно у Немачку и даље у друге чланице ЕУ”, наводи ДВ.

Стручњак за енергетску сигурност бриселског Центра за истраживање европске политике Кристијан Егенхофер ипак верује да ће европске фирме наћи начин да заобиђу америчке санкције и да је један од начина да промене власничку структуру предузећа која учествују у изградњи како ова не би потпадала под санкције.

„Искуство ми говори да јефтини гас нађе пут до тржишта ако таквог гаса има, као што га има у Русији. Не верујем да ће се ЕУ после америчких санкција окренути скупом америчком гасу, сматра Егенхофер.

Овај стручњак је категоричан — само руски гас гарантује енергетску сигурност Европе.

Иако из Берлина долазе критике на рачун Вашингтона, било је и другачијих гласова.

Политичар демохришћана Родерих Кизеветер рекао је за Дојчландфунк да не треба нарушавати партнерство са Америком и да санкције опомињу Европу да треба да диверзификује изворе гаса, што је протумачено као позив на куповину америчког течног гаса.

ДВ наводи да је, међутим, већина политичара другачије расположена. Тако је министарка економије Бригите Циприс (СПД) оштро критиковала закон изгласан у Конгресу рекавши чак да прети опасност „трговинског рата” Европе и Америке.

Марко Ђули из Европског политичког центра је рекао да бивши амерички председник Барак Обама није дирао у питање гаса, јер је схватао колико је то важно питање за неке европске савезнике.

Нуспојаве овог прекоатлантског препуцавања могла би да осети Украјина. Та земља се такође противи Северном току 2 који би је учинио небитним за транзит руског гаса што би Кијев оставило без масних буџетских прихода, али и политичког оружја у односима са Москвом, наводи ДВ.

Ипак, проблем за Украјинце је што прети да се распадне заједнички европско-амерички пакет санкција против Русије.

„Американци су нове санкције донели једнострано. Дакле, нема више заједничког фронта што се тиче ситуације у Украјини”, сматра Егенхофер и додаје да ће Москви сада бити лакше да расцепи америчко-европско партнерство, макар око економских питања.

„Постоји могућност да питање гасовода дубље подели и саму ЕУ, ионако растрзану различитим ставовима о финансијској политици или избегличкој кризи. Јер, док су земље попут Немачке и Аустрије веома заинтересоване за више руског гаса, Пољска и балтичке земље виде претњу по сопствену енергетску безбедност. Политичари у тим земљама заиста желе да набављају гас из више извора — па и из САД — како би, ако им устреба, стопирали увоз гаса из Русије”, пише немачки радио.

 

Танјуг

Тагови: ; ; ;