1. Амбасадор САД против Руско-српског хуманитарнох центра у Нишу. Кајл Скот је у интервју за „Политику“ изјавио да након посете том центру америчке делегације „нису видели ништа што би нас уверило да постоји потреба за давањем дипломатског статуса таквом објекту“. Подсетимо, Скот је раније говорио да постојање тог центра „разлог за забринутост“.

2. Директор «Српско-руског хуманитарног центра» у Нишу Бојан Бојан Гламочлија изјавио је да би признавање дипломатског статуса омогућило том центру да уложи више новца у опрему за деловање у ванредним ситуацијама. «Када добијемо опрему, дужни смо да платимо порезе и царине, а са (дипломатским) привилегијама, имали бисмо више новца за куповину камиона, роботехничких комплекса», казао је Гламочлија. Он је додао да «Руско-српски хуманитарни центар» може да без икаквих трошкова користи све могућности које Русија има на располагању, те и податке са сателита.

3. Међутим у току је скандал између Русије и САД око дипломатске имовине. Москва је саопштила да ће смањити број америчког дипломатског особља у Русији и забранити коришћење викендице и складишта амбасаде у Москви чиме је изазвала „велико разочарање“ америчког амбасадора у Русији. Овај потез је уследио након одлуке америчких законодаваца да одобре нови круг санкција против Русије. Сједињене Америчке Државе су, између осталог, забраниле приступ двема стамбеним комплексима — тзв. приградским викендицама сталне мисије Русије у Њујорку и руској амбасади у Вашингтону. Обе резиденције представљају дипломатску имовине Москве.

4. И ЕУ је забринута због због нових америчких санкција против Русије и њених последица. Брисел је позвао америчке законодавце да координирају своје антируске акције са европским партнерима. «Унилатералне мере могу угрозити трансатлантско јединство и имати последице», наводи се у упозорењу. Пред америчким законодавцима су нове потенцијалне препреке за велики број америчких мултинационалних компанија — укључујући «Ексонмобил», «Џенерал Електрик» и «Боинг», као и «Мастер кард» и «Виза», а које су изразиле забринутост да ће казнене мере на крају угрозити њихове интересе, а не Русије. Брисел је нагласио да је важно одржати «координисане напоре како би се избегла изненађења по властите економске интересе, те да се заједнички ради на напорима да се заобиђу такве мере». https://srb.news-front.info/2017/07/23/rt-eu-zabrinuta-zbog-mogu-ih-novih-sanktsija-sad-protiv-rusije-i-nezhelenih-posleditsa/

5. Приштина још није предала захтев за чланство Косова у Унеску и ако то не учини до септембра нема изгледа да би о томе могло да се одлучује овог новембра. Такав захтев може да се преда тек пошто буде формирана нова влада у Приштини, а шеф српске дипломатије Ивица Дачић не брине о исходу могућег гласања. «Косово, како они зову ту творевину, не може да реши своја питања без сагласности Србије. Ми не прихватамо једностране потезе, у неким организацијама је потребна двотрећинска већина», каже Дачић за РТС. Познаваоци прилика на Косову и Метохији кажу да Унеско није био приоритет одлазеће косовске владе, а слично је и са Интерполом. О чланству у тој институцији гласаће се у септембру. У Приштини очекују противљење Русије и Кине том захтеву. https://srb.news-front.info/2017/07/28/borba-protiv-chlanstva-kosova-u-unesku-i-interpolu/

У Београду је одржана презентација књиге „Војнодоктринарна основа спољне политике САД“ чији су аутори руски генерал Фјодор Ладигин и Сергеј Афанасјев.

Тагови: ; ; ; ; ; ; ;