Норвешка данас слави Олсок, познатији као Дан светог Олафа (Улава) док Српска православна црква слави истог свеца 13 дана касније по јулијанском календару.

Уз богат културни програм, доста музике али и различитих конференција, норвешки градови Трондхајм, Сапрсборг, као и мјеста на норвешкој западној обали, данас славе живот Олафа ИИ Харалдсона, познатијег као норвешки вечни краљ и светац покровитељ Олаф, саопштила је амбасада Норвешке.

О његовом животу највише се зна из сага, као и прича раних норвешких монаха. Наиме, овај викиншки краљ је стигао у Норвешку из Новгорода како би проширио хришћанство у тој земљи. Умро је 1030. године у бици код Стиклестада. Годину дана након његове смрти је отворен његов ковчег и откривено да његови нокти и коса никада нису престали да расту. Олаф је канонизован у Трондхајму и добио име свети Олаф.

Словени су му подигли цркву у Новгороду.

Викинзи, а посебно свети Улаф, заслужни су за ширење хришћанства у нордијским земљама а како се све то дешавало пре раскола на православце и католике 1054. године, свети Улаф заузима важно место и у Православној цркви.

Он је посљедњи западњачки светац ког је прихватила за свеца и Православна црква. Сваког 29. јула Дан светог Олафа се слави и у Шведској, на Фарским острвима, као и у дијеловима Велике Британије. Српска православна црква обиљежава овај дан и слави светог Олафа 13 дана касније.

Извор:Б92

Тагови: ; ;