Срби срушили Владу Шведске, одјекнула је прошле недеље вест на светским агенцијама, након што је откривено да су поверљиве информације о шведским грађанима доспеле у руке српских радника ИТ компаније коју је ангажовала тамошња Агенција за саобраћај.

Бирократским пропустима угрожена је база у којој су имена свих људи у полицијским регистрима, заштићених сведока, подаци о носивости свих путева и мостова у тој земљи, имена и фотографије пилота Ратног ваздухопловства Шведске, подаци о војним возилима и одбрамбеним плановима земље.

Нема доказа да су те информације злоупотребљене, али ће Влада Шведске бити реконструисана, јер је дозволила да агенције ангажују стране компаније чији радници нису прошли безбедносне провере.

Међутим, ИТ стручњаци са којима је Спутњик разговарао и који су желели да остану анонимни, кажу да у нашој земљи има оних који су до таквих података могли да дођу без ангажмана агенције, а могла је да их набави наша или било која држава света.

Иако је прича о томе ко је хакер једнака оној о томе ко је шпијун, познато је да код нас има „јаких људи“, кажу наши саговорници.

„Могуће је ама баш свакога хаковати, апсолутно нико није безбедан, а продаја крадених података више није посао који се ради испод жита. У неким земљама постоје приватне фирме које тргују базама или одређеним подацима. Највише их је у Израелу. Тргују са компанијама, али и владама појединих земаља“, каже наш саговорник који има више од двадесет година искуства у ИТ сектору.

Он чак не искључује могућност да је и наша држава, наравно не директно, пазарила од неке од ових компанија. „То није нелегалан посао, а све и да јесте то је добар начин да се заштитимо, јер, као што рекох, нико није безбедан и треба непрекидно радити на томе да се заштитимо“, наглашава он.

„Овај посао је врло једноставан, компаније у Израелу од хакера откупљују нове багове, рецимо Ајфонове које Гугл још није сазнао. Америчка влада преко посредника купи такав хак и тако разбије ајфон потенцијалног терористе, рецимо у Калифорнији“, објашњава наш саговорник.

Ако се Америка тако добро штити, како је онда цео свет читао мејлове Хилари Клинтон? Када хакери гађају конкретну организацију или особу, као у случају Хилари Клинтон, пресудан је социјални инжењеринг, ту су највећи пропусти, технички може све да се затвори, али људски фактор је пресудан, објашњава други саговорник Спутњика, један од најбољих младих ИТ стручњака у Србији.

„На једном секјурити скупу показали су нам сцену из филма у којој човек позове некога у банци и каже: ’Ћао ја сам, нисам у канцеларији, дај ми своју шифру да нешто погледам, моју не знам напамет‘. Овај му да шифру, јер је у том тренутку у важном послу и не размишља. Човек са друге стране жице је са шифром добио пролаз у ту организацију или компанију. У све њене податке. Таква омашка може да се деси било коме, а да је апсолутно није свестан. Као када неком кога први пут видите кажете где живите, он је на основу тога добио још пет информација о вама. Онда је од вашег пријатеља сазнао кад сте рођени и сада већ има већи део вашег матичног броја, а са њим може много тога“, каже наш саговорник.

Он додаје да је прича о руским хакерима који су променили исход америчких избора урбана легенда. Нико са
сигурношћу не може да тврди да су у систем упали баш руски хакери, то је мит, можда у тиму који је раскринкао Хилари има Руса, али можда су то били и Американци, Немци, а можда и Срби којих вероватно има на „дарк вебу“, каже млади стручњак.

„Недавно се у Србији догодио напад на телекомуникационог оператера чијим је стручњацима требало 14 сати да детектују проблем и поврате систем. Био је то озбиљан напад који је, да нису открили да нешто није у реду, могао озбиљно да угрози целокупни систем и инфраструктуру. То је могао да буде било ко, екипа окупљена око некога ко је незадовољан радом те компаније, ко сматра да је оштећен, али и нека конкурентска фирма, што је мање могућ сценарио“, каже он.

Да ли се слична ствар можда догодила са Хилари, тешко да ћемо икад сазнати, а тешко и да ће престати инсинуације о руским хакерима које су две најмоћније силе света довеле на ивицу рата.

Прича о руским хакерима довела је чак до тога да се говори о руској и америчкој школи хакерисања. Наши стручњаци кажу да су те тврдње ван памети, да је једноставно реч о групама људи које имају завидно знање у тој области и које су нашле заједнички интерес. Све остало је урбана легенда.

Ипак, не треба искључити могућност да велике компаније, па и државе, ангажују људе са „тамне стране мреже“ да раде за њих, као што је случај са поменутим приватним фирмама у Израелу, каже први саговорник Спутњика.

„Од њих је чак могуће купити уређај који глуми базну станицу мобилне телефоније. Уређај се постави поред зграде у којој живе или раде ’жртве‘. Њихов телефон тражи најближу и најјачу станицу и одмах се прикачи на тај уређај, а онда његов власник има стопостотну контролу над свим вашим подацима са мреже. ’Жртва‘ оде на неки сајт, уређај углави рупу у претраживач и инсталира софтвер који негде јавља све што корисник откуца и друге податке“, објашњава наш саговорник.

Он додаје да такав баг кошта око 50.000 евра, да је према информацијама које су процуриле Египат на тај начин хаковао новинаре, а није ни тајна да је ФБИ дао озбиљан новац израелској компанији „Селебрити“ која нуди форензичка решења за мобилну телефонију, како би расветлио случај терористичког напада у Сан Бернардину.

Да ли је оправдан страх због информације да су Срби дошли до поверљивих података о грађанима и војсци, да ли је реч о нашем лошем имиџу који је наслеђе ратова деведесетих година прошлог века или Влада Шведске боље од нас познаје чињеницу да су српски ИТ стручњаци међу најбољима у свету? Да ли се овај глас чује и преко Атлантика, да ли у Вашингтону размишљају и о нападима српских хакера?

Наши саговорници сматрају да не би требало да нас изненади вест да су Срби срушили сервер Беле куће.

„Наравно да је могуће, Срба вероватно има на ’дарк вебу‘, али у том тиму сигурно неће бити неко ко има такву етикету, људи који се заиста баве таквим пословима, никада неће причати о томе“, закључује један од наших саговорника.

Сенка Милош

Спутњик