Индија и Кина, две економије које бележе најбржи раст, вековима се боре за хегемонију у Азији. Док Пекинг гради ланац база око Индијског океана, Њу Делхи вежба одбрану са Америком и Јапаном.

Територија Доклам око које се сукобе Индија и Кина

Последња два месеца у светским медијима се често може читати о новом-старом жаришту у Азији, сукобу Кине и Индије.

Између две најмногољудније државе на свету разбуктао се конфликт због малог комада земље испод Хималаја који се налази на граници између Кине и Бутана.

Борба за територију

Све је почело 6. јуна, када су у спорно подручје Докалам ушли кинески војни инжењери и почели да граде пут према Бутану.

То је одмах изазвало протест суседа, савезничка индијска војска се умешала (Делхи има потписан споразум са Бутаном о чувању граница) и истиснула један део Кинеза

Међутим, Пекинг је ускоро послао појачање у ово подручје.

Делхи се плаши да би преузимањем Докалама могао бити доведен у питање уски појас Силигури, познатији као «кокошји врат» (у неким деловима је широк само 30 километара) којим је више индијских држава повезано са центром.

Кинеско Министарство иностраних послова издало је саопштење у коме се оптужују индијски војници за упад на територију Кине.

У овом тренутку, неколико хиљада војника двеју држава се гледа преко пушкомета (растојање између њих је само 120 метара).

И са једне и са друге стране се чују оптужбе, претње и позиви за повлачење војника са спорног дела границе.

«Одлучност Кине је непоколебљива. Желео бих да упозорим Индију да не фантазира много» , изјавио је представник кинеског Министарства одбране пуковник Ву Куан.

Паралелно са тим, обе државе вежбају своје војнике. Кина је на северу Тибета, као демонстрацију силе, извела војне вежбе брзог пребацивања војске и извођења контранапада.

Оптужбе пљуште

И Индија је одлучила да покаже зубе, учествујући и у војним вежбама са Јапаном и САД у Бенгалском заливу средином овог месеца.

Заоштравање ситуације на тромеђи довело је не само до повећања степена узајамних оптужби Пекинга и Њу Делхија, већ и до правог информационог рата.

Медији у Индији и Кини не смирују страсти, напротив.

Кинеско државно гласило «Глобал тајмс» пише: «Кина не признаје да је земља која се налази под фактичком контролом Индије, индијска територија. Билатерални погранични преговори се настављају, али је атмосферу на преговорима одредила Индија. Кина се не плаши да поново иде у рат (последњи рат између две државе је био 1962. године) нити покушава да избегне војни сукоб с Индијом. Кина је спремна на дугорочну конфронтацију».

«Рат» се води и на интернету, прави скандал су изазвале фотографије на којима се наводно види кинески удар на индијске позиције.

О погибији 150 индијских војника у Сикиму први пут су писали пакистански медији, али је истрага кинеских новинара показала да се ради о фалсификату.

Индија сматра да Кина врши утицај на њене суседе, Шри Ланку и Непал. У Пакистану Пекинг поседује праву базу, а недавно су се у Џибутију искрцали кинески војници. Срдачни односи са Мјанмаром и Камбоџом се и не доводе у питање.

«Индија се већ налази у кинеским клештима. Међутим, она поседује нуклеарно оружје, а као што је рекао један експерт: ’Нуклеарно оружје је гаранција безбедности и независности заувек‘. Ако Кинези не желе да на њиховој територији порасту нуклеарне печурке, они неће провоцирати конфликт са Индијом», сматра руски војни експерт Владимир Шчербаков.

Vesti online