„Једна од идеја је да им понудимо онолико колико су платили, па да ’Агрокорове‘ фирме у Србији поново пређу у наше власништво. Вероватно ће рећи да је то за њих неприхватљиво, поготово што је евро у међувремену изгубио на вредности, али ни они нису у ситуацији да траже неку високу цену…“

После словеначке владе, и руска „Сбербанка“ се жалила на одлуку Окружног суда у Љубљани, чијим је решењем практично признато да ће се и у Словенији за судбину „Меркатора“ питати ванредна управа „Агрокора“.

Суд је саопштио да је досад добио три жалбе против решења којим је поступак ванредне управе у „Агрокору“ признат као „страни стечајни поступак“ у Словенији.

То решење, како су словеначки аналитичари одмах оценили, дефакто значи да и „Меркатор“ „пада“ под одредбе „лекс Агрокора“, односно значи да ће ванредни управник „Агрокора“ Анте Рамљак имати прву и последњу реч у одлучивању о имовини тог хрватског концерна у Словенији.

Љубљана се жали

Рамљак сада може да управља „Меркатором“ или по потреби да га прода целог, или само део његове имовине — као што је рецимо српски „Меркатор“, тврде словеначки медији, упркос томе што је Словенија раније донела „лекс Меркатор“

Мада је у првом тренутку министар привреде у влади Словеније Здравко Почивалшек тврдио да мера коју је донео суд неће утицати на пословање и рад управе „Меркатора“ и да на снази остаје словеначки „закон о Меркатору“, који спречава да дође до финансијског исцрпљивања познатог трговачког ланца, који само у Словенији запошљава више од 11.000 људи, Љубљана се ипак жалила на решење суда.

Друге две жалбе упутила је „Сбербанка“ — једна матична у Русији, иначе највећи поверилац „Агрокор групе“, а другу „Сбербанка“ у Љубљани, један од највећих поверилаца „Меркатора“. Све три жалбе суд је проследио ванредној управи „Агрокора“, од које очекује одговор. Поред тога, „Сбербанка“ је поднела и кривичну пријаву против бившег власника „Агрокора“ Ивице Тодорића, због сумње да је приказао лажне податке о финансијском пословању пре него што му је банка одобрила кредит од 100 милиона евра.

Шта, дакле, таква ситуација може да значи за пет „Агрокорових“ фирми у Србији, у којима је запослено 11.200 људи? Више од 9.000 ради у „Меркатору Це“, под чијом капом су и „Рода“ и „Идеја“.

Ове фирме су досад углавном остале по страни услед свих лоших збивања у „Агрокору“ и спадају у најздравији део пропалог хрватског концерна који у региону запошљава око 60.000 људи. Уз то, захваљујући далековидости Словенаца, купопродајни уговор „Агрокора“ и „Меркатора“ је својевремено тако сачињен да је словеначкој фирми остављено право на посебан банковни рачун, који се не може користи за подмирење „Агрокоровог“ дуга.

Чињеница да је суд у Љубљани донео решење управо на захтев ванредног управника ’Агрокора‘ Анта Рамљака подгрејала је сумње да се ближи време кључних одлука о томе шта са имовином ’Агрокора‘, па и са ’Меркатором‘ — тим пре што је пре неколико дана дошло до првог гашења једне фирме у саставу ’Агрокора‘, компаније „Велпро“ у БиХ.

Могућа продаја српског дела компаније

На питање Спутњика да ли решење суда на захтев Анте Рамљака може да значи и најаву продаје имовине „Меркатора“ и његових филијала у Србији — како је то одмах протумачено у словеначким медијима — економиста Млађен Ковачевић каже да је то веома вероватно.

’Агрокор’ је у огромним дуговима и једино што им остаје је да почну да продају имовину — а колико знам, сва та предузећа у Србији солидно послују и може да се оствари добра цена. Верујем да ће они гледати да где год могу предузећа која су у систему ’Агрокора’, па и у Србији, што пре продају и дођу до новца“, каже Ковачевић.

Он сматра да би Србија што пре морала да сачини стратегију о томе како да задржи та домаћа предузећа.

„Требало би да представници наших министарстава, Привредне коморе, што пре седну са врхунским правницима и економистима и нађу један модел који би Србији највише одговарао. Да ми будемо иницијатори целе процедуре око тога шта ће се дешавати са предузећима која су у Србији, а налазе се у систему ’Агрокора‘“, истиче Ковачевић.

Своји на своме

Он упозорава да не треба чекати да нам из Хрватске наметну неко решење, па да се после бунимо, јер од тога, како каже, неће бити вајде. Једна од идеја је, каже он, да им понудимо да платимо онолико колико су они платили, па да те фирме поново пређу у наше власништво

„Вероватно ће рећи да је то за њих неприхватљиво, поготово што је евро у међувремену изгубио вредност. Али ни они нису у ситуацији да буду дрчни и траже неку високу цену“, истиче овај економиста.

Он подсећа и да је Словенија одмах донела „лекс специјалис“ за „Меркатор“ и додаје да би и Србија требало да уради исто то, и то што пре — „да не чекамо скрштених руку да нам они наметну лошија решења“, напомиње Ковачевић и додаје да је изузетно важно да се избегне да се нађемо пред свршеним чином, како бисмо прошли колико-толико боље, закључује саговорник Спутњика.

Мира Канкараш Тркља

Спутњик

Тагови: ; ; ; ;