Портал Бизнис Инсајдер објаснио како би Москва могла одговорити на америчке санкције, искористивши свој утицај над ЕУ.

«Ако Русија примени нове контрамере против САД, најбоља опција за то је преко својих енергената, посебно оних који долазе до Европе», пишу аутори.

Чланак даје детаљне статистичке податке за европски увоз нафте и гаса. ЕУ купује преко 50% енергије од других земаља. Од тих 50%, 90% нафте и 66% природног гаса — више него у било ком другом региону света.

Притом неке европске земље више зависе од енергената од других. Велики број њих увози више од 30%. Немачка, са најразвијенијом економијом у ЕУ, увози више од 60%, Француска, трећиа у ЕУ — око 45%.

У источној Европи, неке земље зависе од увоза енергената чак и више — Мађарска, Аустрија и Словачка увозе око 60-65% енергије. Литванија — 75%, Летонија — 45%, Бугарска — 37%, Чешка — 32%, Естонија — 19%, Румунија — 17%. «Већина се снабдева енергентима из Русије», наглашавају аутори.

«У ствари, Русија учествује са више од 70% нафте и гаса у Бугарској, Летонији, Литванији, Мађарској, Словачкој и Финској. Она снабдева Чешку са 62% свог природног гаса и 56% нафте, Пољску — 53% природног гаса и 90% нафте», наводи се у чланку.

Русија «намерно користи тај однос у своју корист за економски притисак на земље које би могле представљати претњу за њу»,пишу аутори.

У том контексту, земље ЕУ различито заснивају своју спољну политику. На пример, Француска, која већину нафте и гаса добилја од Африке и са Блиског Истока, може себи да приушти агресивнији приступ према Москви. Немачка — не, јер је више од половине њеног природног гаса и 35% нафте коју добија — из Русије.

«У том смислу, Берлин мора пажљиво да балансира између свог главног добротвора у области безбедности — САД и његовог главног снабдевача енергијом — Русијом», аутори закључују.

Крајем јула, Конгрес САД је усвојио закон о новим санкцијама против Русије, Ирана и Северне Кореје. 2. августа закон је потписао Доналд Трамп. Овим документом је утврђен низ рестриктивних мера у односу на руску економију, као и против европских компанија које су укључене у руске пројекте нафте и гаса — нарочито у изградњи гасовода «Северни ток-2».

Чак и пре него што је потписао закон, Владимир Путин је најавио смањење броја америчких дипломата у Русији до 455 људи, као и забрану да Америчка амбасада у Москви користити летњиковце у Серебрианом бору и складиште на Дорожној улици.

Санкције су оштро критиковали у ЕУ — немачки министар економије Бригита Циприс је за закон који је донео Конгрес рекла да је у супротности са међународним правом. Удружење европских компанија (АЕБ) позвало је шефове држава и влада ЕУ, САД и Русије да развију стратегију која ће омогућити «да се одвоји бизнис од политике».

Тагови: ; ; ;