Међународна конференција која као учесника или покровитеља подразумева Савет безбедности УН, а на којој би се решавало питање Космета, за многе је опција која је можда и најбоља, али се разликују мишљења о томе да ли је она реална у овом часу и у ком моменту би дала најбоље резултате.

Потпредседник Владе Расим Љајић рекао је да би организација такве конференције требало да буде завршни чин нормализације односа с Приштином. Професор Драгољуб Мићуновић (ДС), који је још 2011. сматрао да је овај формат једини «излаз» из косовског лавиринта, за «Новости» каже да је и даље за ту опцију:

«Проблем Косова је интернационализован довођењем Еулекса на Косово и тиме што постоји Резолуција 1244, па је нормално да се решава уз рад међународних тела и на таквим конференцијама. Иза ње би могли да стану, пре свега, пет сталних чланица СБ и Еулекс, који би се бавио питањима из надлежности европске безбедности».

Он је мишљења да ствар треба да се убрза, јер се бриселски дијалог отеже, а као теме на конференцији види осигуравање права наших људи на Космету, њихове имовине и споменика, док питање територије захтева међународну арбитражу.

«На конференцији би били заступљени и Срби и Албанци, а оно што би се усагласило имало би међународну тежину, јер би иза уговора стајали сви потписници. Даље разраде договореног ишле би кроз посебне резолуције», каже Мићуновић.

Према мишљењу Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе, некадашњег државног секретара за КиМ, Љајићев предлог је добар, јер међународне конференције дају најтрајнија решења, али сматра да сазивање таквог скупа у овом тренутку није реално. Разлог је што Албанци нису мотивисани да преговарају о статусу и што их Запад у томе подржава као своју инвестицију, док се од Србије очекује да призна Косово:

«Све то не значи да за десетак година, када се промени равнотежа снага у међународним односима, таква конференција неће бити решење. Али она нам неће ништа значити ако Косово у међувремену уђе у УН».

Пророковић указује и на то да би пре било каквог скупа морали да се утврде критеријуми за одлучивање: по принципу суверенита или права на самоопредељење, јер ће свака одлука о Косову утицати и на друга слична питања у свету.

Да време ради за нас, сматра и некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић, који на међународној конференцији о Косову види укључен не само СБ УН, већ и земље из нашег региона:

«Европа неће још дуго моћи да трпи у свом средишту косовску дивљу израслину и доћи ће час када ће доћи да нас питају: шта тражите да бисте признали Косово? То треба сачекати стрпљиво и спремно са скупим списком захтева на којем би било и питање Републике Српске, а можда и нека друга питања».

ПОДРШКА ДИЈАЛОГУ О КиМ

ДА подржава идеју председника Александра Вучића да се започне унутрашњи дијалог о КиМ, у истраживању «Фактора плус» рекло је 69 одсто испитаника, али је само 11 одсто њих сматра да ће отварање дијалога довести до решења проблема.

Чак 44 одсто грађана сматра да су странке толико супротстављене да је немогуће да воде дијалог о једном важном питањом.

ВИСОКО ПОДИГНУТА ЛЕСТВИЦА

ШТО се тиче дијалога Београда и Приштине, ништа није завршено — изјавио је председник Александар Вучић.

«Ако не бисмо покушали да урадимо нешто за будућност Србије, на другачији и бољи начин, не би требало да се бавимо овим послом. Компромиса нема ако је једна страна задовољна а друга није. А важно је да сви почнемо да размишљамо на другачији начин и високо постављамо лествицу».

Извор: Новости