Председник Русије Владимир Путин не ужива велико поверење грађана других земаља, али у многим државама људи више верују њему него председнику САД Доналду Трампу да ће урадити исправну ствар када је у питању вођење спољне политике.

 

Неповољна слика о Путину и Русији у свету не значи, међутим, да их људи виде као безбедносну претњу.

Амерички истраживачки центар Пју (Pew) објавио је студију која показује да на глобалном нивоу 60 одсто људи нема поверење у Путиново вођење спољне политике.

Путину најмање верују Европљани, при чему у просеку 78 одсто њих нема поверење у лидера Русије. На врху листе је Пољска, где је 89 одсто испитаника исказало недостатак поверења у руског председника, затим у Шпанији 88 одсто, у Холандији и Шведској 87, а у Француској 80 одсто.

У земљама Латинске Америке и Блиског истока половина или више анкетираних сумњају у начин на који се Путин бави спољним пословима. У САД и Канади оних који не верују Путину на међународној сцени је три пута више него оних који му верују.

Земље у којима Путин ужива велико поверење су Вијетнам, где му верује 79 одсто грађана, Филипини (54 одсто), Танзанија (51 одсто) и Грчка, где има поверење половине становништва.

Мада је поверење у Путина генерално ниско, грађани многих земаља више верују њему него америчком председнику.

Поверење које Путин ужива у Грчкој и Либану далеко је веће него оно које има Трамп. У тим земљама поверење у лидера Русије исказало је за 31 одсто више људи него оних који верују шефу Беле куће.

Путину такође више верују становници Вијетнама, Јужне Кореје, Јапана и латиноамеричких земаља.

У Европи има веће поверење у Шведској, Мађарској и Турској, али и у Немачкој и Француској, где је та разлика 14, односно четири одсто. Поверење у двојицу лидера је готово изједначено у Италији и Шпанији — 25, односно седам одсто верује Трампу, а Путину 26, односно осам одсто.

С друге стране, Трамп има за 28 одсто веће поверење држављана Израела, а њему више верују и Пољаци, Холанђани и Британци. У Канади и Аустралији се више верује америчком председнику, али та разлика је само три, односно два одсто.

У билатералном погледу, Американци мање верују Путину него Руси Трампу. Само 23 одсто америчких грађана има поверење у Путина на светској сцени, док 53 одсто Руса верује Трампу.

Мишљење о Русији је генерално више негативно него позитивно, а критички став је најизраженији у САД и Европи, где је највише оних који сматрају да Русија не поштује права и слободе градјана.

Ставови Руса и Американаца једних о другима донекле су ублажени после заоштравања односа након руске анексије Крима и уводјења санкција Запада Москви. Данас око 41 одсто Руса има повољан став о САД, у поређењу са само 15 одсто 2015. године. Позитивно мишљење о Русији данас има 29 одсто Американаца, у односу на 22 одсто пре две године.

У 10 од 37 земаља у којима је спроведено истраживање мушкарци су исказали већу подршку у Путина него жене. Политичка идеологија такодје има утицај на мишљење о руском председнику.

У 11 земаља од 21 у којима су се испитаници изјашњавали о идеологији, веће поверење у Путина имају они који су рекли да су на десној страни политичког спектра, што је највише изражено у Италији, Грчкој и Аустралији.

Када је у питању партијска припадност, поверење у Путина има 13 одсто америчких демократа и 34 одсто републиканаца.

Путин такође ужива веће поверење међу младима, при чему је највећа разлика између генерација забележена у Јапану и Бразилу. У тим земљама, младих који верују Путину има 37 одсто више него оних старијих од 50 година.

Истраживачки центар Пју је испитивање спровео од 16. фебруара до 8. маја у 37 земаља ван Русије, а учествовало је готово 50.000 људи.

Тагови: ;