Европа у страху. Посматрајући проливену крв и изгубљене животе на улицама Барселоне, намеће се питање да ли су чланице ЕУ препуштене саме себи и које су службе у овом случају затајиле.

13 мртвих и више од 100 рањених, црни је биланс терористичког напада у Барселони. Још нису ни утихнуле сирене амбулантних кола са трга Лас Рамбласа, а на стотинак км од Барселоне се догодио нови напад на полицију, при коме је убијено петоро терориста.

Шта се дешава са безбедношћу у Европи? Где је затајило?

Анализу и процену безбедносне ситуације у ЕУ за News Front дао је стручњак за безбедност Илија Животић

«Терористички напади у Барселони су нажалост још једном потврдили да нема адекватне обавештајно безбедносне сарадње унутар ЕУ. Наиме она, испоставило се функционише и даље само на економском плану. У смислу безбедности, те сарадње унутар ЕУ, нема. Комесар за безбедност нема никакву стварну моћ. Он је само још један високо плаћени чиновник који издаје саопштења, одлази на трибине и конференције, даје изјаве медијима.

Европол( Европска полицијска служба — European Police Office) са друге стране има занемарљив број људи који се баве борбом против тероризма. Тај број није довољан ни за неко озбиљније планирање, а камоли за борбу. Они немају могућност да обавежу земље чланице ЕУ да деле информације, и ту се прича завршава.

Илија Животић

Желим да напоменем да је у оваквим случајевима рад на терену, обавештајна активност основ свега. Када имате добре информације, тада имате и превентиву. За то Шпанци имају и више него добре јединице које су се избориле са једном правом и изузетно опасном организацијом ЕТА. Међутим, враћамо се на почетак. Можете имати најбоље специјалне јединице, али ако немате тачне информације где да их пошаљете, то је као да их немате.

Приметио сам да поједине колеге предлажу увођење ванредног стања у Барселони. То је пре свега политичка одлука до које верујем неће доћи из више разлога.

Основни разлог је тај што ће Шпанци сада настојати да спасу остатак туристичке сезоне, јер им та грана привреде доноси велики део у буџету. Не, они ће засигурно покушати да ове нападе скину са насловних страна у том циљу.

Друго, увођење ванредног стања представља одраз немоћи сваке власти да се избори са неким проблемом, што ни једна власт због очувања политичке моћи не жели.

И на крају против таквих мера су увек и привредници и тајкуни који власт финансирају, јер тада се људи повлаче у куће, стаје економска потрошња, и а тиме и производња.

Препоручујем свим безбедносним службама Европе, више рада на терену, ангажовање више људи са познавањем арапског језика и културе. Мање политичког, а више стручног постављања на руководећа места, и доста више финансијских средстава намењених за службе безбедности. Крајње је време, да систем безбедности не буде први на удару приликом смањивања буџета.

Једноставно, безбедност и штедња не иду заједно.»

Приредила Лола Ђорђевић

 

Тагови: ; ; ;