Битке су основне прекретнице светске историје. Велике битке, добијене или изгубљене, мењају читав ток будућих догађаја, стварају нове стандарде и вредности, нова расположења, нову атмосферу у друштву и војсци. Због тога је значај војне моћи и данас изузетно висок. Руска „Газета“ даје преглед најспремнијих и најмоћнијих армија свих времена и народа.

У прилично анархичном систему међународних односа војна сила и данас представља најпоузданију валуту. Држава може да има висок ниво културе, уметности, филозофије, али све то лако може да се претвори у прах и пепео уколико земља нема спремну војску која може да заштити државу.

Својевремено је кинески вођа Мао Цедунг изјавио врло конкретно: „Власт долази из цеви пиштоља“. Војске се и у данашње време стварају за спровођење државне политике, а у основи мира и безбедности, као и раније, остају борбено способне оружане снаге и чврста валута.

„Војска је најистакнутија организација у свакој земљи, јер само она омогућава постојање свих цивилних институција“, тврдио је својевремено немачки генерал-фелдмаршал Хелмут фон Молтке.

Чувени амерички политички научник Џон Џ. Миршајмер наглашава: „Војска (копнене снаге), заједно са ваздушним и поморским снагама које их подржавају, представљају најважнији облик војне силе у савременом свету“. Међутим, многи стручњаци се не слажу са том изјавом. Конкретно, рат на Пацифику, који су Сједињене Америчке Државе водиле против Јапана од 1941. до 1945. године, многи стручњаци заправо сматрају сучељавањем две флоте, а копнене јединице и формације су у том двобоју играле, према њиховом мишљењу, само пратећу улогу.

Али само копнене снаге (војске, у терминологији многих западних земаља) способне су да одлучно и конзистентно добијају битке. Управо оне су омогућиле тим земљама да доминирају над другим државама. И само копнене снаге могу да постигну потребни ниво контроле над освојеном територијом.

На тај начин војска (копнене снаге) је најважнији фактор у процени релативне војне моћи једне земље. Лист „Нешeнел интерест“ истраживао је које војске су биле најмоћније у свом времену.

Немачки Вермахт

После тешког и понижавајућег пораза у Првом светском рату, армија нацистичке Немачке — Вермахт устала је као феникс из пепела, потресла Европу и свет, и током кратке војне кампање, освојила већину земаља Централне, Источне и Западне Европе. Након тога, Вермахт се спремао за уништавање Совјетског савеза, где је касније и претрпео пораз.

Немачка војска је у првим фазама Другог светског рата успела да оствари тако огромне војне успехе помоћу стратегије блицкриг — теорије брзог ратовања, према којој се победа постиже за неколико дана, недеља или месеци пре него што непријатељ успе да мобилише и распореди своје главне војне снаге.

Суштина стратегије блицкрига лежи у аутономним акцијама великих тенковских јединица (тенковских група) уз активну подршку авијације. Тенковске јединице се пробијају до непријатељске позадине до велике дубине, не улазећи у битку за јако утврђене положаје. Циљ пробијања је заузимање центара управљања и прекидање линије снабдевања непријатеља. Утврђена подручја, одбрамбене јединице и главне снаге непријатеља, које остају без управе и снабдевања, брзо губе своју борбену способност.

Савршено организоване оклопне и моторизоване јединице Вермахта, којима се лако управљало, уз ефикасну подршку авијације, лако су пробијале пропусте у одбрани непријатеља, брзо су окруживале непријатеља, пресецале су окружене трупе и лако их уништавале део по део. Све у свему, управо је у Вермахту тих дана у пракси реализована теорија извиђачко-ударних система.

параде које су имале за циљ показивање моћи и застрашивање

За спровођење таквих операција Вермахт је захтевао високу војну обуку, организацију и дисциплину, по којој су биле познате немачке јединице током Другог светског рата. Историчар Ендрју Робертс сматра да су управо те особине немачких оружаних снага омогућиле да у многим биткама имају предност над британским, америчким и совјетским трупама.

Алфа и омега наци пропаганде Јозеф Гебелс поздравља 16 годишњег војника Вермахта

Војна вештина Вермахта, према мишљењу већине стручњака, била је неоспорна, али су немачке оружане снаге ушле у сукоб са готово читавим светом током Другог светског рата и на крају су их уништиле све снаге уједињених народа.

Совјетска војска

 Совјетска војска (до 1946. Радничко-сељачка црвена армија) је више од било које друге војске утицала на кардинални обрт током Другог светског рата. Преломни тренутак представљала је Стаљинградска битка, током које је Црвена армија потпуно уништила Шесту немачку армију, једну од најбољих које су нацисти имали.

„Нешенал интерест“ сматра да победа Совјетског савеза у Другом светском рату и његова способност да угрози остатак Европе у наредне четири деценије није имала везе са високом технологијом (са изузетком нуклеарног ракетног оружја).

Стручњаци листа сматрају да је совјетска војска била снажна војна сила искључиво захваљујући њеном великом борбеном и бројном саставу иза којег су стајали моћни индустријски ресурси, огромне територије и велика популација.

Историчар Ричард Еванс, позивајући се на сопствене процене Совјетског савеза, пише да су губици Црвене армије током Другог светског рата износили око 11 милиона војника и официра, више од 100.000 авиона, 300.000 артиљеријског оружја и скоро 100.000 тенкова и самоходног оружја.

„Узимајући у обзир цивилно становништво, укупни губици СССР-а током рата премашили су 26 милиона људи.“

војници Црвене армије у ослобођеном Београду

На челу Црвене армије често су стајале талентоване војсковође, а постојала је и обећавајућа технологија, посебно тенк Т-34. Међутим, Еванс сматра да то нису били одлучујући фактори за коначан успех Совјетског савеза, док су се огромне жртве налазиле у основи успеха чак и берлинске операције.

„Нешенал интерест“ сматра да се совјетска војска током периода Хладног рата, са изузетком постојања нуклеарног наоружања, није значајно разликовала неком технолошком предношћу у поређењу са својим противницима у НАТО-у. Управо је Северноатлантска алијанса током све четири деценије тог сукоба била неспорни лидер у области високе војне технологије. Међутим, Совјетски савез имао је огромну предност у борбеном саставу и бројности.

Војници Црвене армије пуцају на непријатеља на прилазу Гдањску

Да би се тај фактор свео на нулу у случају оружаног сукоба у Европи, Сједињене Америчке Државе и НАТО планирале су да пређу на употребу нуклеарног оружја већ у првим фазама оружаног сукоба.

Спутњик

Тагови: ; ;