Марко Милачић лидер покрета «Отпор безнађу» из Црне Горе кажњен је новчаном казном због паљења НАТО заставе  испред затвора у Спужу

«Пресудили су, смишљено, без мог присуства. Коначно: морам да платим 300 еура јер сам паљењем НАТО заставе испред затвора у Спужу, вјеровали или не, узнемирио и уплашио затворске чуваре! Те осјетљиве и танане НАТО душе.

Ријеч је о класичном монтираном политичком процесу у коме, прије свега, нијесам имао прилику ни да изнесем одбрану, чиме ми је одузето то Уставом загарантовано право.

Наиме, у исказу који сам поводом овог догађаја дао инспекторима, и то док сам још био у затвору, на питање која је моја адреса навео сам тачну адресу на којој станујем. Међутим, правосудни органи, сада је јасно — потпуно смишљено, позив на суђење не шаљу на ту адресу, већ на адресу мојих родитеља, гђе годинама не добијам пошту, и гђе не живим. Како сам био на путовањима прво што сам лично, на својој адреси, добио јесте пресуда.

Ево како је изгледало паљење НАТО заставе:

Ulazak u zatvor!

Опубликовано Marko Milačić 10 апреля 2017 г.

Ријеч је, дакле, о институционалној превари, очигледно са циљем да се по сваку цијену избјегне бламажа која се тиче паљења заставе, а коју режим сада доживљава као светињу која се не смије дирати. Зато је, очито, било важно пресудити без друге стране, без актера паљења заставе, без сведока одбране, без расправе, без медија, дакле без истине и аргумената. То је та њихова НАТО “демократија” и “правда”.

Што се, пак, тиче образложења ове незаконите пресуде коју потписује извјесни судија Милисав Николић — да су службеници ЗИКС-а били узнемирени и уплашени паљењем НАТО заставе — то је у домену траги-комедије али и велике лажи: нико од службеника који су били присутни нити једним словом, нити једним погледом, нити једним покретом није ставио до знања да су узнемирени, нити је то показао. За очекивати је и за обичног грађанина, а камоли државног службеника ЗИКС-а, да уколико осјети узнемиреност и страх у најмању руку упозори онога или оне који изазивају узнемиреност и страх. Или, уколико није надлежан, да позове надлежне – полицију — што се такође није догодило.

Јасно је да овђе нема говора о узнемирености и страху службеника затвора, који су, нажалост, послужили као безпоговорне слуге зла, већ о узнемирености и страху њихових надређених, врха режима, који су се уплашили што им неко паљењем заставе, симболички руши кулу од пропагандне атлантистичке лажи, а која каже да је НАТО светиња која се не дира.

 

Ова незаконита и монтирана, тајна пресуда — без једне стране у спору — на коју сам путем адвоката већ уложио жалбу, ништа не постиже осим њихове бламаже: показују да су немоћни и смијешни, попут кловнова у циркусу, који су спремни и да се само-понизе, да се прикажу као кукавице који се боје паљења једне крпе, само да би задовољили своје газде, у Вашингрону и Бриселу.

Дух инфериорности неслободних људи је бесконачан.»

ФБ — Марко Милачић

 

Тагови: ; ;