Сукобе у САД изазива организација претежно младих левичара анархистичке оријентације, која је у служби америчке дубоке државе, односно америчког лево либералног естаблишмента који је поражен на прошлогодишњим изборима.

Откако је Доналд Трамп постао председник САД сведоци смо феномена који се у Америци није појављивао још од шездесетих година прошлог века — грађански сукоби великих размера. Толики да се у медијима, како би се описало стање друштва, користи термин „грађански рат“.

У том „рату“, који је кулминирао прошле недеље у Шарлотсвилу, у америчкој држави Вирџинији, појављују се групе, за које се мислило да се налазе на маргини друштва, као што је Кју клукс клан, али и неке релативно нове, као што је Антифа.

Та друга, која, према речима историчара Саше Адамовића, окупља претежно анархисте, посебну врсту левих екстремиста, заузела је већину простора у медијима. Антифа је у америчким медијима промовисана као антифашистичка, антирасистичка група бораца за грађанска права, са коренима који сежу у тридесете године ХХ века, када су се у Немачкој, где је група настала, њени активисти борили против Хитлера.

Тако су амерички медији „отворили очи“, не само америчким грађанима, већ и јавном мнењу широм света, јер за тај податак до сада нико није чуо, осим можда америчких креатора јавног мнења.

„Антифа је склона да своје историјске корене потражи у двадесетим и тридесетим годинама у Европи када се милитантна левица на улицама италијанских и немачких градова борила са групама милитантне деснице. Иако је незахвално правити историјске паралеле, мислим да је овог пута Антифа, као организација претежно младих левичара анархистичке оријентације, пре свега у служби америчке дубоке државе, односно америчког лево либералног естаблишмента који је поражен на прошлогодишњим изборима“, каже Адамовић.

Политиколог Александар Павић каже да је Антифа део глобалног концепта тезе и антитезе, како би се на крају добила синтеза у виду „новог светског поретка“. Излишно је, каже Павић, више говорити о теоријама завере, јер је америчка дубока држава испливала на површину, да постоје глобалисти и људи који усмеравају дешавања.

„Антифа је апсолутно један врло битан инструмент радикализације. Потребно је прво демонизовати противника, то је антиестаблишмент, то су антиглобалисти или политичке фигуре попут Трампа, који су, барем на речима, били антиглобалисти и националисти. Антитеза тога је, наводно, Антифа. Значи, Антифа прво треба све те против којих демонстрира и врши насиље да представи као нацисте. А под нацистима се подразумевају сви који не деле поглед на свет који наводно заступа Антифа“, објашњава Павић

Тако нацисти постају конзервативци, националисти, они који се противе, како Павић каже, ЛГБТ филозофији.

Због тога што „опасност од Русије“ одлази у други план, Антифа је постала оружје у рукама америчке дубоке државе, односно клинтонистичког естаблишмента за нападе на Доналда Трампа, каже Адамовић. Догађаји у Шарлотсвилу послужили су као повод да амерички председник буде нападнут на тој основи. Окидач за напад лево либералних медија, како Адамовић назива „Њујорк тајмс“, „Вашингтон пост“ и Си Ен Ен, била је Трампова осуда обе стране у Шарлотсвилу, додаје он.

„И то не само у Америци, већ за буквално цео клинтонистички глобални естаблишмент, а то ћемо видети на насловним странама њихових медија широм света. Као по команди имали су Доналда Трампа на насловним странама као члана Кју Клукс Клана“, каже Адамовић.

Антифа је толико раширена, има толико ресурса и добија толико подршке од мејнстрим медија да је немогуће да се ради о људима који све раде о свом трошку и из сопственог убеђења, сматра Павић.

Антифа је, додаје Павић, марионета на дугим концима који досежу до оних који управљају процесом глобализације у последњих 25 година. Пошто је пројекат угрожен, једини начин да га заштите је радикализација и ширење атмосфере грађанског рата, не само у појединим земљама, него на глобалном нивоу, објашњава Павић.

„Антифа је врло важан део тога, она треба да делегитимише сваког ко је противник глобализације тако што ће да му залепи етикету. Исто тако, да путем насиља намеће политичку коректност, да онемогућава слободу говора и да, наравно, испровоцира насиље оне друге стране, после чега једини одговор који глобалисти могу да понуде је јача, то јест полицијска држава, репресија и тако даље.“

Тако нацисти постају конзервативци, националисти, они који се противе, како Павић каже, ЛГБТ филозофији.

Због тога што „опасност од Русије“ одлази у други план, Антифа је постала оружје у рукама америчке дубоке државе, односно клинтонистичког естаблишмента за нападе на Доналда Трампа, каже Адамовић. Догађаји у Шарлотсвилу послужили су као повод да амерички председник буде нападнут на тој основи. Окидач за напад лево либералних медија, како Адамовић назива „Њујорк тајмс“, „Вашингтон пост“ и Си Ен Ен, била је Трампова осуда обе стране у Шарлотсвилу, додаје он.

„И то не само у Америци, већ за буквално цео клинтонистички глобални естаблишмент, а то ћемо видети на насловним странама њихових медија широм света. Као по команди имали су Доналда Трампа на насловним странама као члана Кју Клукс Клана“, каже Адамовић.

Антифа је толико раширена, има толико ресурса и добија толико подршке од мејнстрим медија да је немогуће да се ради о људима који све раде о свом трошку и из сопственог убеђења, сматра Павић.

Антифа је, додаје Павић, марионета на дугим концима који досежу до оних који управљају процесом глобализације у последњих 25 година. Пошто је пројекат угрожен, једини начин да га заштите је радикализација и ширење атмосфере грађанског рата, не само у појединим земљама, него на глобалном нивоу, објашњава Павић.

„Антифа је врло важан део тога, она треба да делегитимише сваког ко је противник глобализације тако што ће да му залепи етикету. Исто тако, да путем насиља намеће политичку коректност, да онемогућава слободу говора и да, наравно, испровоцира насиље оне друге стране, после чега једини одговор који глобалисти могу да понуде је јача, то јест полицијска држава, репресија и тако даље.“

Инструмент у рукама клинтонистичке државе нису само припадници Антифе, то је и друга страна медаље америчких грађанских сукоба, слажу се саговорници  Спутњика.

Организације белих супремациониста, као што је Кју Клукс Клан, налазе се на маргини маргине америчког друштва, каже Павић. Они играју улогу лица Америке која је гласала за Трампа, што их чини важним средством демонизације.

Павић наводи пример човека који је организовао беле супремационисте у Шарлотсвилу, а који је до пре две године био активиста бившег америчког председника Барака Обаме.

„Он је дефинитивно експонент дубоке државе. Сигурно је да је цела прича у Шарлотсвилу направљена како би се створила оваква атмосфера, да би се извршио додатни притисак на Трампа и да би се ућуткали нормални људи који су гласали за антиглобалистички и националистички Трампов програм“, каже Павић.

Пуно је разлога да се сумња да су и десничарске групе инструментализоване од стране дубоке државе, каже Адамовић и такође помиње случај организатора десничара у Шарлотсвилу.

„Мислим да је сасвим могуће да и иза Антифе и иза десничарских група стоји иста рука која их води, усмерава, хушка једне на друге и жели да изазове што крвавији сукоб између те две групације у намери обарања Доналда Трампа и његовог председништва“, закључује Адамовић.

Спутњик