Пораст утицаја Турске и Саудијске Арабије на западни Балкан не сме се гледати без деловања, опомиње министар спољних послова Аустрије Себастијан Курц, немало пошто се и његов колега из ресора одбране Ханс Петер Доскоцил забринуо пошто је, како је рекао, видео „прикривену исламизацију” од које их „подилазе жмарци”.

Тешко је не уочити колико непријатна упозорења Беча у упливу исламских земаља у регион коинцидирају са неким истраживањима о стратешким опредељењима грађана БиХ. Претерано снажење утицаја тих земаља не би могло ићи у корак са европским путем БиХ.

Њени грађани су и даље јасно опредељени за чланство у ЕУ, и то у проценту од преко 69 одсто, али је то мање него према ранијим истраживањима. Први пут неки од њих налазе и алтернативе придруживању овој унији.

Проценат оних који виде правце и мимо европског, показало је недавно истраживање спроведено за потребе Дирекције за европске интеграције БиХ, више исказују житељи у Федерацији БиХ, него у Републици Српској, којој се неретко пребацује претерано кокетирање са Русијом.

Не тако давно и у суседној Хрватској су се забринули због логистичког упоришта Русије у Српској, намењеном „хибридном рату”, како је то минуле године констатовала хрватска председница Колинда Грабар Китаровић. Она је тада видела и друге претње које се „уплићу у БиХ”, и то не само политички, него и у начин живота.

„Ислам који смо познавали у БиХ се мења, постаје радикалнији”, рекла је хрватска председница, што је било повод за пингпонг размену оптужби између Загреба и бошњачког руководства у Сарајеву.

Најава турске државне телевизије ТРТ о снимању серије о Алији Изетбеговићу, омиљеном политичком лидеру доброг дела босанских муслимана, схваћена је у јавности као последња у низу потврда о мекој моћи Анкаре. На то је прошлог месеца упозорио и немачки „Шпигл”, указавши на то да се Турска и Саудијска Арабија „појачано труде око муслимана у БиХ, на Косову и у Албанији”.

Све донедавно рефлектори са Запада су са посебном осетљивошћу пратили утицај Београда на Србе у БиХ. Неретко нису хајали за српске вапаје због злочина првог одреда Ал Каиде на територији Европе, муџахедина, над српским народом, као ни за страховање српског народа због свих послератних дешавања.

Претходних је година десетинама примера упозоравано на ширење радикалног ислама у БиХ. Нису заборављена упозорења безбедносних аналитичара да је тешко наћи неки терористички напад у свету – укључујући и онај на САД од 11. септембра – који нема директну или индиректну везу са БиХ и упориштима која следбеници радикалног ислама имају по мањим местима у Федерацији БиХ.

Мека моћ Турске и радикални ислам увезен из Арабије по неким су оценама вешто пролазили испод радара док је јавност била заокупљена ривалитетом Русије и Америке око БиХ и региона. Неки су немачки медији и прошле године, између осталог, на то скренули пажњу: „Значајно је и то што Турци и Арапи уз помоћ новца покушавају да своје фундаменталистичко тумачење ислама наметну, пре свега у БиХ, која традиционално гаји толерантан и отворен ислам. Европа мора да препозна опасност која се поново ствара на Балкану.”.

Медији повремено износе сазнања о „хиљадама исламских агената који вршљају по БиХ”, као и о насељавању Арапа око Сарајева, на шта упозорава и Фахрудин Радончић, бивши министар безбедности БиХ.

Стога можда и не чуди то што се и Себастијан Курц у изјави немачком дневнику „Ханделсблат” заложио за убрзавање приступног процеса земаља западног Балкана у ЕУ и изразио забринутост због све већег утицаја муслиманских земаља у том региону, понајпре Турске и Саудијске Арабије.

Он каже: „У Сарајеву или Приштини се, на пример, женама плаћа да потпуно забрађене излазе на улицу како би промениле слику у граду.” И он спада међу оне политичаре који сматрају да би убрзан приступни процес успео такве трендове држати под контролом.

Аустријски шеф дипломатије приметио је и поновни раст тензија између земаља или различитих народа, па још једном скреће пажњу да „упркос потресним догађајима, попут брегзита, мигрантске кризе или тероризма, БиХ не сме испустити из вида западни Балкан”, то јест понудити му „веродостојну европску перспективу”.

Аналитичари ова упозорења из ЕУ и писање медија читају као сигнал и поруку, јер верују да је време да се подсети на раскорак између тих трендова и европских вредности. Они сматрају да је утицај Саудијске Арабије на БиХ најснажнији кроз Исламску верску заједницу, образовање појединих имама, верских центара, али и посредством хуманитарних организација. Преко њих се утиче на обликовање начина на који се разуме ислам.

„Арабија финансира поједина вехабијска насеља. Џамија краља Фахда у Сарајеву је далеко више од верске институције. Турска је присутна у обавештајном сектору, директно кроз медије, као и Научноистраживачки центар „Јунус Емре”. Не заборавимо везе бошњачких и турских лидера, који деле исте вредности. Забринутост Европе разумео сам и као поруку њима”, рекао нам је аналитичар Џевад Галијашевић.

Он сматра да се кроз све те активности мењају психологија грађана, понашање и навике, не само у верским установама већ и у породици, на улици и друштву.

Аутор: Младен Кременовић
Извор: «Политика«

Тагови: ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ;