Мистериозни наводни напад на америчке дипломате који су службовали на Куби повлачи питања која више везе имају са филмовима о Џејмсу Бонду него са реалношћу.

 


У америчком Стејт департменту верују да је софистицирано „сонично оружје“, које на нападнутог делује звуком који је изван звучног опсега човечијег уха, повредило најмање 16 америчких дипломата и три из Канаде.

Напади су, како наводе амерички медији и званичници, почели прошлог новембра и окончали су се овог пролећа. Некима од дипломата, наводе амерички медији, нападнут је централни нервни систем, други се жале на вртоглавице, губитак слуха и јаке главобоље.

Цела прича о нападу „соничним оружјем“ на америчке дипломате је медијско претеривање, још једна медијска подметачина да би се сатанизовала Русија, каже војни аналитичар Андреј Млакар.

Сонично оружје спада у домен неубојитих оружја, која могу да нанесу штету, али без смртног исхода за нападнутог, објашњава он. Према саопштењу америчких званичника, дипломате су у објектима у којима су радили и живели нападнуте непознатим нискофреквентним оружјем, за које још увек није утврђено како је на њих деловало.

Млакар напомиње да је било експеримената за употребу таквог оружја, али да су највећи број експеримената вршиле САД.

„Американци су радили са нискофреквентним оружјем. Експериментисали су у Ираку, експериментисали су са електромагнетним оружјем. Експериментисано је са применом нискоталасних фреквенција. То би спадало у домен психотронског оружја, за које је било калкулација да је коришћено и на Балкану“, каже Млакар.

Прича о Русији као виновнику напада на америчке дипломате идеално се уклапа у наратив америчких медија, који постављају питање коме би овакви напади били потребни у тренутку када односи између Кубе и Америке отопљавају.

Први одговор на ово питање јесте кубанским конзервативцима у власти, који не желе добре односе са Америком. Други одговор је Русији, а трећи Доналду Трампу, који се у кампањи није слагао са политиком отопљавања према Куби, коју је водио његов претходник у Белој кући Барак Обама.

„Оно што је симптоматично у целој причи јесте да су Сједињене Државе аутоматски оптужиле Русију да стоји иза тога и да Руси имају неку тајну базу на Куби, одакле врше експерименте, што је апсурд. Руска база Лурд на Куби, коју Русија планира да поново оспособи, служила је за прислушкивање комуникације и радарске осматрачке системе“, објашњава Млакар.

Ипак, док званична истрага траје, у јавности има веома мало информација на основу којих би могли да се донесу ваљани закључци. То признају и амерички независни експерти, који признају да не мора да се ради ни о каквом оружју.

Тако Шерон Вајнбергер, новинарка која годинама прати развој напредног оружја, а која за сонично оружје каже да је у употреби од библијских времена (сетимо се јерихонских труба), сматра да би у обзир требало узети и друге факторе који су могли да изазову бољке дипломата, као што су, на пример, природне околности.

Џејмс Луис, потпредседник Центра за стратешке и међународне студије, амерички дипломатски и обавештајни ветеран, каже да је могло доћи до људске грешке приликом надзора америчких дипломата.

Дипломате су сасвим сигурно биле под надзором кубанских обавештајаца, каже он, а свака обавештајна служба користи опрему која може да идентификује звучне сигнале, не само глас већ и типкање по тастатури компјутера. Када се такав сигнал идентификује, може се рећи које је слово особа притиснула.

Међутим, нико од аналитичара још не може са сигурношћу да тврди о чему се заправо ради. Могуће је, каже неименовани извор из српске обавештајне заједнице, да се ради о замазивању очију због нечега што ће тек уследити у будућности, када ће се амерички званичници позвати на овај догађај.

 

 

спутник

Тагови: ; ;