Због непоштовања уговора потписаног 1993. године којим се регулише управљање заједничком хидроелектраном “Ђердап 1”, Румунија годишње закида Србију за око 140 хиљада киловат-часова електричне енергије, вредних око пет милиона долара, сазнаје “Блиц”.

 

Тим поводом, како би покушали да дођу до решења, данас су се на ХЕ “Ђердап 1”, која струјом снабдева 23 одсто Србије, састаће се Александар Антић, министар енергетике, и његов румунски колега Флоријан Петку.

«Због одржавања производње на ХЕ “Ђердап 1”, чији су власници Србија и Румунија, на српској страни је подигнут ниво вештачког језера неопходног за производњу струје са 68 на 70 метара. Потписан је споразум 1993. између две стране, по коме Румуни годишње морају да нам дају близу 140 хиљада киловат-сати струје. Профит од те количине био би пет милиона долара, чиме би се одржавало приобаље у дужини од око 400 километара, али би се и заштитило од поплава» — каже за “Блиц” извор из Министарства енергетике.

Међутим, уговор је поштован све до приватизације румунског дела “Ђердапа 1” .

«Румунска страна је обавестила српску да се радови на одржавању приобаља на нашој страни Дунава не обављају како треба и једнострано је обуставила испоруку електричне енергије, мимо споразума. Рад ХЕ “Ђердап 1” је у надлежности мешовите комисије и било је више покушаја годинама да се то питање стави на дневни ред, али је румунска страна то увек одбијала» — наглашава наш саговорник.

Састанак

Делагације Србије и Румуније, које предводе министри енергетике Александар Антић и Тома Флориан Петку, састале су се данас у хидроелектрани Шердап 1 у Кладову, како би разговарале о овом проблему.

Састанку су присуствовали представници Министарства рударства и енергетике Србије, директори ЕПС-а и ЕМС-а Милорад Грчић и Јелена Матејић, као и представници Србијагаса, НИС-а и Транснафте. У делегацији Румуније су представници компанија из енергетског сектора и ресорног министарства.

Главна замерка Румуна је била да они са мање новца одржавају своје приобаље, па стога и нема потребе да српској страни више плаћају за одржавање нашег дела земље кроз који пролази Дунав.

«Међутим, румунска страна Дунава је дуга око стотинак километара и реч је о пределу прекривеном стенама, за разлику од наше плодне обале, коју треба заштитити од поплава и одржавати корито» — наводи наш саговорник.

Очекује се да данас српски и румунски министар дају предлог како би се решили затегнути односи између две стране, а по информацијама које смо незванично добили то би могло да буде почетак градње реверзибилне ХЕ “Ђердап 3”, за коју је пројекат завршен пре више деценија.

И рибљи пут проблем

Иако је српска страна годинама покушавала да на дневни ред стави и питање изградње “рибљег пута”, румунска страна је и то одбијала.

«До изградње ХЕ “Ђердап 1”, моруне из Црног мора су се мрестиле недалеко од Кладова и ту се добијао црни кавијар који се служио на дворовима широм света. Изградњом електране рибе су промениле станиште, а постоји пројекат који би омогућио да моруне наставе свој пут до Србије и поново почну да се мресте на нашем делу Дунава» — каже наш саговорник.

 

Блиц

 

Тагови: ; ;