Уколико Хрватска настави активности на градњи Пељешког моста, Министарство цивилних послова БиХ предложиће једнострано проглашење суверенитета БиХ на у том делу Јадрана на начин на који су то урадиле бивше југословенске државе. Не искључује се ни могућност покретања поступка пред надлежним правосудним инстанцама, упозорио је данас ресорни министар Адил Османовић.

Османовић је о постојању правних сметњи за градњу Пељешког моста писмом обавестио хрватског колегу Олега Бутковића.

„Уколико ваше министарство, односно надлежни органи и тела Републике Хрватске наставе обављати активности у погледу изградње Пељешког моста унилатерално, са жаљењем вас морам обавестити да ће Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине бити принуђено, у складу са својим надлежностима, покренути активности изласка Босне и Херцеговине из Уговора о државној граници између Републике Хрватске и Босне и Херцеговине…“, наводи се у писму Османовића.

Он даље пише да ће се у том случају приступити једностраном проглашењу суверених права Босне и Херцеговине према Конвенцији Уједињених народа о праву мора, путем посебног нормативног акта, а како су то, напомиње, урадиле све бивше југославенске земље које излазе на Јадранско море, пренео је портал „Кликс“.

Такође, указао је да у каснијој фази није искључено и да се заштита права Босне и Херцеговине на мору, према Конвенцији Уједињених народа о праву мора, затражи пред надлежним правосудним инстанцама, у складу с релевантним одредбама међународног права.

Навео је и да је на нивоу Међудржавне дипломатске комисије за идентификацију, означавање и одржавање државне границе између Босне и Херцеговине и Хрватске усаглашен је у јуну 1999. предлог Уговора о државној граници између Босне и Херцеговине и Хрватске.

Саставни дио овог предлога чинила је мапа са 86 геодетских карата у размери 1:25.000 на којима је уцртана, односно идентификована гранична црта.

Предлог Уговора о државној граници између Босне и Херцеговине и Хрватске, заједно с мапом графичких прилога, парафирали су овлашћени представници изасланстава обеју држава, а као сведоци овај су предлог парафирали и представници Канцеларије високог представника у БиХ, који су пратили целокупан процес рада.

Иначе, Уговор о државној граници између Хрватске и Босне и Херцеговине потписали су на међудржавном нивоу 30. јула 1999. године тадашњи председавајући Председништва Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић и председник Хрватске Фрањо Туђман.

Спутњик

 

Тагови: ; ; ;