Жељу Београда, да скрати време чекања за улазак у ЕУ, Вашингтон и Брисел користе да би јој наметнули додатне услове од којих неки, као за руски хуманитарни центар, нису ни у каквој логичкој вези.

© Tanjug/ Тања Валич

Наравно да руски хуманитарни центар нема никакве везе са инвестицијама у Србији, напомиње за Спутњик колумнисткиња „Недељника“ Љиљана Смајловић, али оно што амерички сенатор Рон Џонсон чини јесте груб покушаj да повеже руског председника Владимира Путина и корупцију.

„То је део те стандардне америчке политике, већ неколико година. Он сугерише, ако имате икакве везе са руском државом, то значи да имате везе са Путином, a ми смо њега означили као корумпираног човека и не осећамо потребу да за то понудимо било какве доказе. То је тај покушај интимизације, немојте ништа да имате са Русијом и са Путином, јер ми тако то не бисмо желели“, резонује Смајловић.

Превише провидан захтев

Сенатор Рон Џонсон изјавио је, после састанка са председником Србије, како се нада да ће се председник Вучић, Србија и српски народ супротставити свим покушајима да се да имунитет руском хуманитарном центру у Нишу, јер то неће бити у интересу привреде и инвестиција из Западних земаља. Џонсон је додао и да је за долазак инвеститора неопходно смањење корупције и владавина права.

Откуд оваква дипломатска бахатост? Како у оваквим ситуацијама поступа суверена држава? Какве везе имају инвестиције са руским центром? Какве везе центар има са корупцијом?

Овакву сенаторову изјаву дипломата Владислав Јовановић види као део синхронизоване акције Вашингтона и Брисела да, користећи стратегијску опредељеност Србије за чланство у ЕУ, притегну мало те узде које имају према њој, не би ли издејствовали неку врсту удаљавања Србије од Русије, односно њеног заузимања положаја усамљености наспрам очекивања са Запада да она постане члан њихове заједнице, при чему не мисле само економски него и војно.

„И то је толико провидно да не треба много ни да се говори. Представници ЕУ су у неколико наврата говорили о потреби усаглашавања спољне политике Србије са ЕУ и то не чекајући да стигне пред врата ЕУ и постане њен члан. Истовремено, Америка преко тог центра у Нишу покушава да нас подсети да наша друга очекивања од користи у развијању односа са Западом могу да се изјалове ако не учинимо тај гест, значи, ако не удаљимо Русију од Балкана, јер је то једина стајна тачка Русије на Балкану у овом тренутку, колико год била само хуманитарна“, прецизира Јовановић за Спутњик.

Ту не бирају средства, додаје овај искусни дипломата, што значи да себи почињу да дозвољавају форме притиска које иначе нису у сагласју са нормалним и стандардним односима између независних земаља.

Дугорочна стратегија за Балкан

„Не заборавимо да хуманитарни центар није једини који је у модерној историји уживао одређене повластице. После Другог светског рата хуманитарне фирме, да их тако назовем, ’Ура‘ и организација ’Кер‘ такође су уживале одређене дипломатске повластице да би могле несметано да развијају своју хуманитарну активност широм ондашње Југославије. Према томе, и тај аргумент, да зато што је хуманитарна, не треба да има нешто слично што има америчка војска или снаге НАТО-а по споразуму са Србијом кад и ако пролазе кроз Србију, није сасвим ваљан“, истиче Јовановић.

Најважније је, сматра Јовановић, да се користи жеља Србије да се скрати време чекања за улазак у ЕУ да би јој се наметнули неки додатни услови а неки, као за руски хуманитарни центар, нису ни у каквој логичкој вези.

„Они хоће у политици заоштравање односа са Русијом, која је очигледно на дужи рок, да очисте Балкан од свих облика присуства Русије и да пожуре довршавање тог процеса пуне интеграције Балкана у њихове економске и војне организације. То је циљ од којих не беже и који они посебно актуелизују, управо због тога што имају у виду дугорочност политике заоштравања односа са Русијом“, указује Јовановић.

Сенатор Џонсон је, појашњава Љиљана Смајловић, био бизнисмен па није необично да он све гледа кроз бизнис.

„Он није дипломата. Амерички сенатори су навикли да се веома слободно изражавају. Недавно је Џонсон имао проблем са тим што се веома необично брутално изразио о сенатору Џону Мекејну и његовом тумору на мозгу. После се извињавао. Ово је редован начин понашања, заправо, за америчке сенаторе. И део стандардне америчке политике да се каже све у вези са Русијом и Путином је лоше“, додаје колумнисткиња „Недељника“.

Другачије се, тумачи Смајловић, мери оно што говори амбасадор и оно што говори амерички сенатор.

„Мислим да суверена држава, осим уколико амерички сенатор дође овде и каже — ви нисте суверена држава, ви сте једно ужасно место, не мора да критикује америчког сенатора ког је сама позвала само зато што јој се не свиђају његове изјаве. Мени се чини да је председник Вучић коректно рекао — то није ваша одлука, то је наша одлука“, констатује Смајловић.

Може се рећи, додаје она, да је Русија за Србију пријатељска земља, да је не види као корумпирану силу са којом не треба имати никаква посла, да Србија жели да јача односе са њом, али опет, подвлачи Смајловић, зна се да је то став Србије.

„Ствар је Србије како ће одлучивати о сарадњи са другим земљама, а што се тиче односа са Бриселом и Вашингтоном отворени смо за најширу сарадњу под условима да она буде лишена свих облика притисака и неприхватљивих облика мешања“, закључује Владислав Јовановић.

Спутњик

 

Тагови: ; ; ; ;