Популарност ЕУ у Србији пада и отуда додатних два милиона евра за пропагирање Уније у Србији и на Косову. Једини проблем је што у пропаганди нема ничег новог. А требало би, искрено и отворено, да нам објасне због чега смо све даље од чланства у ЕУ.

Вест да ЕУ издваја два милиона евра за промоцију идеје европских интеграција на територији Србије и Косова звучи као да је извучена из нафталина, од пре двадесет година. Међутим, она је јучерашња и да, ЕУ је решила да у поменуте сврхе издвоји поменуту своту.

„Циљ пројекта је проширење знања и разумевања политике ЕУ међу локалним становништвом, да се упознају са њеним циљевима, приоритетима, институцијама, програмима и перспективама, као и разбијање митова и заблуда о процесу ступања у ЕУ“, наводи се на тендеру пројекта оријентисаном ка Косову.

Зар после две деценије убеђивања, грађани Србије већ нису упознати са свим тим? Мењају ли се толико брзо циљеви, приоритети, програми и перспективе ЕУ, да су они стари, са којима смо већ упознати, застарели, а на сцени су неки нови?

На оба питања одговор је негативан, а одговор на питање зашто у овом тренутку ЕУ расписује конкурс за доделу два милиона додатних евра лежи у коначном циљу пројекта: „јачање подршке европским интеграцијама међу становницима“.

Популарност ЕУ у Србији пада, каже професор београдског Факултета политичких наука Слободан Самарџић, и то је у реакцијама њених званичника и органа приметно последњих неколико месеци. Тај пад популарности узрокован је, како Самарџић каже, бесперспективношћу чланства.

„Својом политиком и пропагандом, они су, пре неколико година, убедили становнике да ће Србија бити чланица ЕУ, а како време протиче, то је све даље и даље од стварности. Сада они хоће да врате то поверење, што се ради на погрешан начин, пропагандном кампањом“, објашњава Самарџић.

Иако европски званичници говоре о „комуникационој стратегији“, ради се о класичној политичкој пропаганди, додаје Самарџић, а можда и о манипулативној кампањи.

„Све зависи од програма. Не би била манипулативна ако би се о ЕУ говорило реално, не у суперлативима, и ако би се о перспективама чланства говорило реално. Међутим, негде подозревам да је у питању убеђивање у предности, а не равноправан говор о предностима и недостацима. Јер данас, како постоје предности за сарадњу са ЕУ, тако постоје и велики недостаци“, тврди Самарџић.

Ти се недостаци у Србији могу видети на низу примера, наставља Самарџић, који страхује да ће та страна медаље бити запостављена из пропагандних разлога.

Доцент на Факултету за међународне односе Московског државног универзитета хуманистичких наука Никита Бондарев најновије активности ЕУ у региону повезује са посетама америчких званичника, као и са нерешеним статусом Косова и Метохије.

Амерички потпредседник Мајк Пенс и сенатор Рон Џонсон у одвојеним посетама региону потезали су питање „руске опасности“. Пенс је током посете Црној Гори говорио о „руском покушају државног удара“ у тој земљи, док је Џонсон током посете Србији говорио о статусу Руско-српског хуманитарног центра.

Када долазе на Балкан, амерички званичници све мање говоре о проблемима региона, а све више о „руском трагу“, каже Бондарев. Америчку администрацију Балкан занима искључиво као регион у којем САД могу да покажу да се супротстављају Русији, сматра он. Притом, амерички председник Доналд Трамп нема стратешких интереса у региону.

„Зато се америчко присуство на Балкану драстично смањило. ЕУ, односно Немачка, свесна је тога да „свето место пусто не бива“, и имајући на уму опасност ширења „руског утицаја“, спремна је да издвоји огромне паре за информативну кампању у Србији и у самопроглашеној републици Косово“, објашњава Бондарев.

Немогућа је опција да Србија постане чланица ЕУ без решеног статуса Косова, наставља он, не због неке посебне љубави Европљана према јужној српској покрајини, већ зато што би то створило преседан за сепаратистичке снаге унутар ЕУ, а то не жели ниједна чланица Уније.

Због тога се може рећи да се новац издваја и за, како Бондарев каже, коначно и неопозиво решење косовског питања, а не искључује и могућност да се у Београду до краја године покрене питање промене Устава.

„Ову одлуку ЕУ требало би посматрати у контексту унутрашњег дијалога о Косову, који је најавио председник Вучић. На тај начин ЕУ, односно Немачка, жели да утиче на став друштва, да би то опет утицало и на Вучићев став о признавању или непризнавању косовске независности. Оно што заиста забрињава Немачку је то што се број грађана Србије који желе да њихова земља постане чланица ЕУ полако, али константно смањује“, каже Бондарев.

Међутим, како све то постићи, када цео програм, онако како је јавности предочен путем интернета, звучи, како већ рекосмо, анахроно. Пројекат предвиђа одржавање разноврсних информативних и комуникационих догађаја, укључујући издавање чланака на локалним језицима, привлачење корисника на друштвене мреже, јавних догађаја и тематских дана за грађане, као и производњу промотивног материјала којим се промовишу европске интеграције.

Све је то већ виђено, на стотине, ако не и хиљаде чланака је објављено, на стотине емисија је снимљено, на стотине догађаја и тематских дана је одржано, идеја уједињене Европе промовише се на стотинама интернет сајтова и профила на друштвеним мрежама…

У ЕУ новац се даје само за оно што знају да раде, а то је пропаганда, каже Самарџић, а то не раде из разлога који се тичу реално остваривих циљева.

„Они би требало отворено да објасне грађанима Србије зашто Србија не може у неко јако догледно време да постане чланица, а то је циљ и ССП и преговора о приступању. Значи, оба процеса немају више циљ и сада је добро да објасне зашто је то тако“, каже Самарџић.

Међутим, професор Самарџић изражава бојазан да нова кампања неће ићи у правцу финог објашњења јавности о разлозима пада популарности ЕУ, него ће ићи у пропагандно убеђивање људи у добробит целе ствари.

„Они могу да придобију добитнике тог процеса, којих је нажалост мање него губитника. Проблем је што се ствар врти у круг, нема нових идеја и начина баш зато што они не желе да мењају политику према Србији, јер та политика је пропала у својим правим циљевима, а вештачки се одржава празним обећањима“, закључује Самарџић.

Спутњик

Тагови: ; ; ;