Да се добро добрим враћа уверио се и најпознатији француски хуманитарац, Арно Гујон, који већ 13 година помаже Србима у енклавама на Косову и својим делима инспирише друге.

Један од оних који су препознали његов рад био је и београдски таксиста, који Гујону у среду није наплатио вожњу и још му је дао 20 евра, што га је, како каже за Танјуг изненадило и показало да хуманост у Србији и даље постоји.

„Пријатно сам се изненадио када сам ушао у такси. Таксиста ме је препознао и онда смо разговарали о КиМ. Рекао ми је да је пореклом из Пријепоља, али да је већ био пар пута на Косову где је обишао српске светиње и села. На крају вожње када сам извадио новчаницу да му платим, он ми каже: Не, не, не долази у обзир и онда је извадио 20 евра и дао ми их је рекавши „за нашу браћу доле”, препричава Гујон несвакидашњи гест.

Нешто слично се, каже, догодило и када је водио децу из енклава на КиМ на море када му је пришла једна Српкиња из Канаде и дала 100 евра да малишанима купи сладолед.

„Има много хуманих људи и драго ми је што сам то илустровао и показао да хуманост и даље постоји и да је она много присутна у Србији”, каже Гујон сложивши се са констатацијом да се ланац хуманости и доброте може покренути личним примером.

Скромно каже да није богаташ који својим новцем помаже, већ само организатор хуманитарне помоћи који окупља људе и реализује акције. Како каже, има много људи који због обавеза не могу лично да иду на Косово и помажу на лицу места, али желе да учествују кроз хуманитарни рад и донације. „То је једна лепа порука, а свака помоћ је добродошла”, каже он.

Из сигурности родитељског дома у Француској дошао је у Србију, а када се крене из зоне комфора у непознато, није увек лако и можда се у неком тренутку чини да онај ко се одлучи на такав корак може више да изгуби него добије, међутим, Гујон каже да га је тај пут одвео до најбољег избора у животу јер данас ради но што воли и што је одувек желео.

„Имам много среће што могу то да радим. Одавно сам желео да дођем да живим у Србији, могао сам то да остварим тек пре пет година када смо се преселили моја супруга и ја. Много смо срећни због тога. Тачно је да пут у непознато може понекад да забрињава, да се питате да ли је то прави избор, хоћу ли се покајати, али не могу да кажем да сам се иједног тренутка покајао због те одлуке. Сваким даном осећам се још ближим Србима, Београду, Србији. Мислим да сам направио најбољи избор у свом животу”, каже најпознатији француски хуманитарац у Србији.

Своја искуства преточио је и у књиге „Сви моји путеви води ка Србији” у којима је у узбудљивој исповести сведочио о драми народа на Косову и Метохији. У трећем издању књиге коју је написао на српском језику додао је, каже, једно поглавље које говори о томе шта је све урађено у последње време и рођењу ћерке Милене, а недавно је прича поносно добио и ћерку Ирену.

„Ето сада могу да кажем да сам отац двоје деце, а када сам дошао у Србију био сам неожењен човек, младић…много тога се променило у последњих пет година”, прича Гујон, који верује да је његов долазак у Србију био чак и „судбински”, јер није било рационалних разлога већ емотивних — „из чисте љубави”.

Недавно је 42-оје деце из енклава водио на море у Тиват, што је, каже, важно за њихову социјализацију и прекид изолације. За неколико дана, додаје, иде поново на Косово, где је неколико пројеката у току, а међу њима је и пројекат изградње фарме за тов свиња, који ради у сарадњи са епархијом Рашко-призренском и народним кухињама.

„Такође, развијамо и помоћ спортским клубовима по селима, како бисмо дали могућност деци да се баве спортом. Живот у тим селима је тежак, али треба да обратимо пажњу, не само на животне проблеме попут хране и гардеробе већ да дајемо могућност деци да се развијају кроз спорт. То је један од наших пројеката који треба да се оствари ускоро”, рекао је он.

У претходних 13 година представници удружења „Солидарност за Косово”, чији је Гујон оснивач, организовали су преко 40 конвоја хуманитарне помоћи у вредности преко 3,5 милиона евра, реализовали више пројеката са епархијом Рашко-призренском, реновирали 26 школа, изградили три фарме, једну млекару, фабрику за пастеризацију воћа и поврћа, помогли више цркава и манастира…

„Укупна вредност директних инвестиција и улагања у здравство, школство на КиМ прелази 1,5 милиона евра”, каже Гујон.

На питање шта би посебно издвојио из дневника, односно књига које је објавио, а што га је емотивно дирнуло, Гујон се присећа одласка на летовање са децом са КиМ пре три године, када је један дечак када је ушао први пут у море узвикнуо:

„Море је слано — као да једем со док се купам” — или када су се малишани када су 2012. године када су били у Херцег Новом изненадили испред лифта. „Оно што је нама евидентно, оно што сви знамо, њима је нешто ново”, прича Гујон. На питање да ли су се реакције његове околине промениле у односу на пре 13 година, Гујон каже:

„Поносни су моји родитељи, они су ме увек подржавали, иако морам да признам да су се бојали на почетку. Ситуација је била и тежа и опаснија него данас. Такође, то је био пут у непознато, нисмо знали ништа ни о Косову, ни о Србима, ни о тим односима тамо, нисам знао језик, нисам знао да се сналазим на КиМ. Данас познајем скоро свако село”, наводи Гујон.

Иако су се плашили, родитељи тада 19-годишњег Гујона су му дали подршку и говорили, како каже, да је то права ствар, а данас су посебно поносни што су он и његов брат основали сада већ озбиљну хуманитарну организацију.

 

Танјуг/РТС

Тагови: ; ;