Најновије статистике на нивоу Европске уније откривају поражавајуће последице слабе политике плата и односа према радним правима у Хрватској. Сагледан је период након кризне 2008. године, па све до данас.

Хрватска, према подацима Европског синдикалног института (ЕТУИ), бележи највећи пад плата у источним земљама Европске уније од глобално-кризне 2008. године до данас. Као параметар је узето у обзир кретање просечне плате у односу на просек плата у западним ЕУ-државама, односно унутар тзв. ЕУ15. У наведеном периоду, просечан хрватски лични доходак пао је са 43 процента западноевропског просека на само 37 одсто. Распон у осталим државама истока Европске уније креће се данас од најниже рангиране Бугарске са 18 одсто, до Естоније са 42 процента, а преко половине просека у ЕУ15 скочила је једино Словенија, са око 60 одсто.

Према мишљењу Европске конфедерације синдиката (ЕТУЦ), разлог за генерално повећан јаз између истока и запада у ЕУ лежи у већем резању радничких права на истоку током кризе. Такође, та права су се на западу Европе, у каснијим годинама, брже и лакше враћала на раније вредности, што је додатно поспешило увећавање разлика. О томе се у Хрватској протеклих дана изјаснио само Младен Новосел, председник Савеза самосталних синдиката Хрватске, и то речима да тој држави прети озбиљан ризик да у европском врху буде само по бројкама о исељавању. „Док слушамо о туристичким рекордима и расту БДП, не можемо више да прихватамо тврдње да још није дошло време за повећање плата и опоравак радника.“

 

Изостанак систематског приступа економији

Економиста и академик Звонимир Балетић каже за ДW да криза 2008. у Хрватској и није била схваћена систематски, већ је узета здраво за готово, па је и приступ њеном био сасвим у складу с тим. „У међувремену смо се некако – и то само донекле – стабилизовали, али још увек смо далеко од благостања. Не може да буде добро ако у кратком року извезете 200.000 људи, а по броју незапослених и даље нисмо ни близу нули. Зато говорим само о ниском нивоу економске стабилности. На жалост, погодио сам кад сам пре седам-осам година изјавио да се нисмо примакли путу стабилизације, а ни данас не могу да изјавим нешто много боље.“

„Настрадали су првенствено радници“, наставља Балетић, „и пензионери већине категорија. Пала нам је куповна моћ, плате су ионако биле мале, а цене такве какве јесу, и нису могле да надокнаде пад потрошње. Политика није била довољна брана паду домаће производње, осим што се и генерално ишло на руку увозу. Неки слојеви су, наравно, у кризи прошли боље, али хрватско радништво – и не само хрватско, ако посматрамо шире – претрпело је главнину удара и терета. Наши људи зато данас масовно траже посао чак и у земљама које су донедавно биле осетно неразвијеније од нас. А то значи да смо заостали и за већином источноевропских земаља.“

 

Темпирана бомба сиромаштва

И док је Младен Новосел начелно најавио могућност скорог штрајка, Синдикат пензионера Хрватске већ је заказао велики протест у Загребу за 10. октобар. Положај пензионисаних радника, наиме, још је гори од оних који су и даље у радном односу, а по неким мерилима Хрватска стоји лоше чак и у односу на исток ЕУ. Удео просечне хрватске пензије у просечној хрватској плати тако износи 37,8 одсто и већ неко време је у паду.

„Међутим, то не желе увек да признају у Хрватском заводу за пензионо осигурање“, каже за ДW Јасна Петровић, председница Синдиката пензионера Хрватске. „Ипак не могу да негирам чињеницу да тај однос у БиХ износи 43 одсто, на Косову 47, у Србији 48, у Црној Гори 58, у Словенији 60, у Македонији и Мађарској 62 одсто, а Запад и да не спомињемо.“

Према њеним речима, Хрватска је дотакла европско дно и то је слика укупне политике плата и положаја радника. Притом су, истиче Петровићева, у посебно лошем положају у Хрватској жене, јер је њима пропорционално теже него радницама у осталим земљама ЕУ. „А није нормално ни да је покривеност пензијама у Хрватској само 64 одсто, док у Словенији чак 92 особе од стотину њих који су старији од 65 година, прима пензију. Нема раста стварне радне активности, па ни онда када се чини да запосленост расте. Нема озбиљне политичке подршке раду и зато нека нас не чуди ако ускоро код нас експлодира бомба сиромаштва.“

 

Извор: Дојче веле/Новости

Тагови: ; ; ;