Сукоб средњоевропских влада, које запостављају норме ЕУ, са западноевропским владама, које игноришу интересе Средње Европе, могле би да уруше Унију, упозорава Иван Крастев, шеф Центра за либералне стратегије у Софији и колумниста «Њујорк тајмса».

 

 

Парализовани демографским страховима, многи источни Европљани почињу да посматрају отворене границе као отворена врата за трансфер благостања са Истока на Запад.

Многи се, на пример, питају зашто би требало инвестирати у боље образовање кад само западна друштва уживају ту инвестицију.

Према речима Крастева, Брисел, Берлин и Париз са правом критикују ауторитарни наступ у неким источноевропским земљама.

Али, они ни мађарског председника Виктора Орбана ни пољског лидера Јарослава Качињског не би требали да користе као изговор за неуважавање страхова Средње Европе, сматра Крастев.

Популистички лидери у Централној Европи не виде више ЕУ и њене вредности као модел који желе да слиједе.

С друге стране, западне вође често узимају избор Орбана и Качињког у њиховим државама као повод за игнорисање легитимних страхова грађана Централне Европе.

На Истоку страхују да би предложене реформе у Унији, уколико нису праћене другим политичким иницијативама, могле да угрозе конкурентност њихових националних економија.

Источни Европљани убрајају се и даље у најјаче заговараче Уније, али они сада сумњају у предности европске интеграције.

Исток и Запад данас не дели само «емпатијски зид» када је реч о судбини избеглица које пристижу у Европу, већ их дијеле и посљедице отварања граница унутар ЕУ, када је ријеч о будућности Источне Европе.

Људи су отворене границе у ЕУ дуго сматрали најважнијом позитивном променом која је уследила након 1989. године.

Данас, када милиони источних Европљана праве планове о студирању, послу и животу на Западу, многи почињу да посматрају слободно путовање без граница у контексту разлика у платама између земаља Уније, наводи Крастев, а преноси «Дојче веле».

Тагови: ; ;