Када су у јуну Русија и Кина предложиле истовремено замрзавање нуклеарних и ракетних проба Северне Кореје и војних вежби Америке и Јужне Кореје, па је још и Немачка подржала тај разумни предлог, појавила се нада да би запаљива ситуација на Корејском полуострву коначно могла да крене ка смиривању.

Десило се, међутим, сасвим супротно. Америка је тај руско-кинески предлог одбила, Северна Кореја није ни одговорила, и сада се налазимо „на ивици конфликта великих размера“, како то у петак рече председник Русије Владимир Путин. Сасвим разложна оцена, јер амерички председник Доналд Трамп прети да су „све опције на столу“, укључујући дакле и војну, док Кина насупрот њему упозорава да „неће дозволити рат и хаос на свом прагу“.

Да ли Северна Кореја својим ракетним пробама — последња ракета је пре неколико дана прелетела Јапан — намерно провоцира сукоб са Сједињеним Државама, или пак те пробе служе управо да би спречиле амерички напад?

Чије је потезе теже предвидети, Ким Џонг Уна или Доналда Трампа?

Како ће Кина реаговати у случају америчког напада на Северну Кореју? Да ли је рат неизбежан, или је смиривање ситуације ипак могуће?

О тим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали дипломата Зоран Миливојевић и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.

И Коркоделовић и Миливојевић изражавају уверење да, упркос заоштреној ситуацији и реторици, рата ипак неће бити.

Тај оптимизам, каже Коркоделовић, „заснован је на информацијама да се воде неформални разговори између САД и Северне Кореје, о чему је ових дана говорио и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров“.

„То би могле да буду припреме за званичне преговоре представника две земље. Уверен сам да ће Трамп морати да пристане на преговоре, јер војног решења нема“, сматра Коркоделовић.

„Међународне околности не дозвољавају да се уђе у авантуру која би имала трагичне последице“, наводи Зоран Миливојевић. „Пре свега, кинеско упозорење је врло озбиљно, показује спремност Кине да реагује, што би представљало ескалацију конфликта на глобалном плану. И Путинова подршка кинеском ставу представља упозорење, које говори да би се Америка суочила са много озбиљнијим противницима него што је то сам Ким Џонг Ун. Такође, Јужна Кореја и Јапан сигурно би били први на удару у случају америчког напада на Северну Кореју, тако да и са те стране сигурно постоји притисак да се иде на дијалог.“

Најновија ескалација кризе уследила је пошто је Северна Кореја лансирала ракету преко Јапана. Због чега то Северна Кореја ради, иако добро зна какву ће реакцију тиме изазвати?

Борислав Коркоделовић објашњава да иза тога стоје сасвим рационални разлози: „Они то раде потпуно свесно. Северна Кореја има програм који треба да испуни. Према одређеним изворима, њима је потребно 50 успешних проба лансирања ракета да би били потпуно сигурни да ће 51. ракета отићи тачно тамо где треба и погодити циљ. Убрзан је рад на програму лансирања ракета. За ову годину планирано је 17 лансирања, а Ким Џонг Ил, отац Ким Џонг Уна, за 17 година владавине извео је само 16 проба.“

Други део разлога за севернокорејску упорност када је реч о извођењу ракетних проба, указује Миливојевић, састоји се у одвраћању евентуалног америчког напада демонстрирањем сопствене војне моћи: „Чињеница је да је Северна Кореја нуклеарна сила и да има могућност употребе тог оружја. Ако не буде имала избора, она ће то и учинити. Мислим да је то кључни елемент одвраћања евентуалног америчког напада и заштите тог политичког система.“

Са тим у вези, Стивен Бенон је, док је још био на функцији главног стратега председника Америке, изјавио да „не постоји војно решење“.

„Док неко не реши онај део једначине по којем ће 10 милиона људи у Сеулу погинути у првих 30 минута од конвенционалног оружја, не знам о чему говорите, нема овде војног решења. Имају нас.“

Џејмс Клепер, Обамин директор Националне обавештајне заједнице, рекао је тим поводом да се по први пут слаже са Беноном.

„Та процена свакако има смисла“, каже Миливојевић, али упозорава и да је Трамп сад окружен спољнополитичким јастребовима, а ту је и унутрашња криза у самој Америци. „Проблем је што, када су велике силе у питању, излаз из тих криза по правилу представља нека спољна интервенција. Такође, и из сујете велике силе могао би да уследи неки непредвиђени потез који би могао да изазове сукобе. У том смислу, Америка је опаснија од Северне Кореје, јер Ким Џонг Ун није у позицији да нападне први, он је у позицији да одговори. Он ће бити сасвим задовољан ако се према њему не употреби сила.“

„Јужнокорејци се сада више плаше Трампове непредвидљивости“, додаје Борислав Коркоделовић. „Убеђени су да Ким Џонг Ун не може из чиста мира да донесе одлуку да бомбардује Сеул.“

Како ће Кина реаговати у случају сукоба? Кинески „Глобал тајмс“ недавно је навео да ће та земља остати неутрална ако Северна Кореја нападне прва, али да ће је бранити ако је први нападну Америка и Јужна Кореја. И званични представник Министарства одбране Кине је рекао да та држава „никад неће дозволити рат или хаос на свом прагу“.

„Северна Кореја и Кина имају уговор о узајамној помоћи, који их обавезује да у случају ратне опасности једна другој прискоче у помоћ“, објашњава Коркоделовић. „У случају избијања сукоба, постоји реална могућност да Кина уђе са својом војском у Северну Кореју и постане гарант за безбедност те земље.

Такав сценарио, очигледно, читав свет доводи у смртну опасност од великог сукоба нуклеарних сила. Имајући у виду тако невеселу перспективу, а уз алтернативу у виду трајног одустајања Северне Кореје од свог нуклеарног програма у замену за повлачење америчке војске са Корејског полуострва, поставља се питање зашто Американци не крену да делују у правцу постизања таквог договора? Да ли то значи да потпуни мир на Корејском полуострву није у америчком интересу?

„Америка и даље покушава да демонстрира да је једина и неприкосновена сила, иако то више није тачно. Овакво понашање је само последица тог става“, уверен је Зоран Миливојевић.

Борислав Коркоделовић:

„Постоји теорија хаоса која каже да ванредне ситуације у појединим регионима, баш као што је случај на Блиском истоку, Америци омогућавају да остане присутна и да утиче на развој догађаја.“

Спутњик

 

 

Тагови: ; ; ; ; ;