Закон о употреби језика, који практично предвиђа увођење двојезичности у Македонији, достављен је Собрању на усвајање по хитном поступку. Одржано је прво читање и одмах изазвало жестоке реакције опозиционе ВМРО-ДПМНЕ, која се том закону оштро противи. Закон предвиђа да службени језик поред македонског буде и албански.

Прво читање је обављено у парламентарном Одбору за европске послове, а опозициона ВМРО-ДПМНЕ, тврди да је предложени закон неуставан и да неће донети јединство, док албанска ДУИ тврди да је акт у складу са Уставом и да ће допринети већој равноправности друштва.

Реч је о Закону чије измене су засноване на тзв. тиранској платформи, која је била основ за формирање постизборне коалиције СДСМ Зорана Заева са албанским партијама у Македонији.

Заев је на данашњој конференцији за новинаре, поводом 100 дана владе, рекао да је Закон о употреби језика последње отворено питање Охридског оквирног споразума.

Закон је, рекао је Заев, у парламенту и очекује да то питање буде затворено.

Премијер је рекао и да је тај закон део националног програма и у складу са европским стандардима.

На седници Одбора за европске послове најпре је министар правде Хербал Саљију објаснио због чега је неопходно увођење двојезичности у државним институцијама и у општинама у којима већинско становништво нису Македонци, а дебату је отворио посланик ВРМО-ДПМНЕ Антонио Милошоски са послаником албанске ДУИ Кшевадом Адемијем.

Милошоски је, наиме, подсетио да је прича о Закону о употреби језика заправо политички договор владајуће коалиције и да нема аргумената за његово доношење по хитном поступку и под «маском европске заставе», пренели су македонски медији.

«Закон је неуставан и последица је политичког договора», рекао је Милошоски.

Он сматра да предложени законски акт о језику дискриминише друге етничке заједнице и да би се слободно могао назвати «закон о употреби албанског језика».

Посланик Адеми из албанске ДУИ се присутнима обратио на македонском језику рекавши да то чини како би показао да њему тај језик не смета, колико, како је рекао, Милошоском смета албански језик.

«Употреба албанског језика у овом закону, није против Македоније, већ то треба да помогне Албанцима да остваре своја уставом загарантована права», рекао је Адеми.

Он је додао и да је ова македонска влада имала храбрости и смелости да предложи допуну Закона о употреби језика, што је у складу са Охридским споразумом.

Милошоски је на то одговорио Адемију да он нема ништа против Албанаца у Македонији, али да ће усвајање тог закона значити даљу нестабилност земље.

Одбор је прекинуо расправу о поменутом закону.

Општа расправа о предложеном законском пропису може да траје до краја радног времена у четвртак, а онда ће предлог бити разматран на пленарној седници парламента, након чега ће поново бити враћен у Одбор за европске интеграције на друго читање.

Шта предвиђа предлог закона?

Иначе, доношење новог закона о језицима било је једно од предизборних обећања странака владајуће колиције СДСМ и његових мањих коалиционих партнера, албанских странака Демократска унија за интеграције (ДУИ) и Алијанса за Албанце.

Закон предвиђа да у органима државне управе, влади, Собрању, правосуђу, јавним предузећима, агенцијама, установама и организацијама које обављају јавне послове, службени језик поред македонског буде и албански.

Осим на македонском, предвиђено је да сајтови државних институција буду двојезични, односно на македонском и албанском. Папирни и ковани новац, поштанске марке ће, према предлогу закона о језицима, имати симболе који ће представљати културно наслеђе обе највеће етничке групе у Македонији.

Двојезичност је предвиђена и за уплатнице, фискалне рачуне, фактуре.

За све грађане Македоније који говоре језик који није македонски, образац за пасош и личну карту биће штампан на њиховом матерњем језику.

За примену новог закона о језицима предвиђено је оснивање агенције за примену језика који употребљава најмање 20 одсто грађана на неком подручју, а предвиђено је и формирање инспектората при Министарству правде Македоније.

Предлогом закона о језицима предвиђена је казна од 4.000 до 5.000 евра за органе и институције који не буду поштовали његове одредбе, док ће казном у износу 30 одсто од примања биће изречена одговорном лицу за непоштовање тог закона.

Танјуг

Тагови: ; ; ;