Европски суд правде одбацио је жалбе Мађарске и Словачке због мигрантских квота. Овом судском одлуком подржано је право Брисела да присили државе чланице на пријем тражилаца азила. Да приме мигранте одбиле су и Пољска и Чешка, које су такође подигле гвоздену завесу за избеглице са Блиског истока. Шта даље?

© AP PHOTO/ SERGEY PONOMAREV Избеглице из Сирије пристижу на грчко острво Лезбос

Циљ квота које је увела ЕУ је да се умањи притисак на Италију и Грчку које су прве на удару мигрантског таласа, а Мађарска и Словачка су изнеле случај пред суд, тврдећи да постоје многе процедуралне грешке и да квоте нису одговарајући одговор за мигрантску кризу. Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику, сматра да Брисел има могућност да преко ове пресуде утиче на националне владе да модификују своје претходне одлуке. Он не верује да ће ситуација бити затегнута до те мере да се нека од ових земаља одрекне чланства у унији у корист граница затворених за мигранте. ЕУ ће инсистирати на имплементацији ове пресуде, сигуран је Ђукановић.

„Као што знамо, у региону се, у БиХ већ осам година, инсистира на спровођењу пресуда тог суда, па и у Србији и другим земљама, тако да мислим да ће то бити случај и када је у питању друштво земаља које означавамо као средњу Европу“, каже Ђукановић.

Међутим, председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић сматра да ће Братислава, Будимпешта, Праг и Варшава наставити да се свим политичким средствима боре против одлуке Брисела о расподели квота. Чињеница да су одлучни да не прихвате квоте значи да ћемо имати дугорочну кризу у односима те четири земље и Брисела. Сигурно ће бити и гласова у правцу претњи о изласку из ЕУ, недавно смо то могли да чујемо и од бившег председника Чешке Влацлава Клауса, подсећа Митић.

„Да ли ће то заиста довести до неког новог ’брегзита‘, у овом тренутку је јако тешко предвидети. С обзиром на економске резултате које постижу ове земље, а веома су позитивни, с обзиром на њихову интегрисаност са економијама осталих земаља ЕУ, мислим да до тога неће доћи у догледно време. Али сасвим је сигурно да је ово једна врло озбиљна криза која додатно урушава јединство и додатно слаби ЕУ“, каже Митић

Он сматра да ће политичарима који су за останак у унији економија бити главни аргумент, па ће покушати да спусте лопту. Ипак, то не значи да у наредном периоду од оних који чврсто остају при ставу да мигранти Европи нису потребни нећемо слушати претње о некм новом „брегзиту“, али без радикализације тог става, јер Брисел има још једног кеца у рукаву, додаје Митић.

„Реално је очекивати да ове земље буду под великим и спољним и унутрашњим притиском, управо због нових иницијатива које постоје унутар ЕУ, које предлажу Немци и Французи, а тичу се Европе у више брзина. Мислим да ће нове претње из Брисела, Берлина и Париза према земљама Вишеградске четворке бити усмерене ка томе да се оне упозоре да ће, уколико не прихвате мигранте, бити још изолованије, стављене у трећи круг земаља унутар ЕУ“, додаје он.

То значи да би ове земље могле да претрпе озбиљне економске последице. Неспорно је да Брисел има више начина да примора Европу да прими део миграната, али како ће то учинити са онима који су на овом питању учврстили своје позиције? Мађарску у наредних годину дана очекују избори, а актуелни председник Владе своју популарност темељи управо на овом питању.

„Виктор Орбан је објективно претрпео губитак неуспехом референдума о квотама који је спровео прошле године. У политици је све могуће. Иако у овом тренутку изгледа да Мађарска има додатно ојачану ’аутономију‘ унутар ЕУ, она заправо не може искакати из онога што је у Бриселу договорено“, каже Драган Ђукановић.

Међутим, Александар Митић уверен је да се у званичној политици Мађарске ништа битније неће мењати када је у питању мигрантска криза, без обзира на последице.

„Сасвим је сигурно да Виктор Орбан неће ни на који начин попустити, да ће ићи ка томе да задржи свој став, за који има подршку у Мађарској јавности. Мислим да ће се такав став према мигрантима поновити и у осталим земљама Вишеградске четворке.

Подсетимо, Мађарска није прихватила ниједног тражиоца азила откако су пре две године уведене квоте, а примедбе на њих имала је и Румунија. Под системом квота је размештено само око 28 хиљада миграната од 160 хиљада тражилаца азила. Остаје отворено питање како ће на евентуално одбијање спровођења одлуке Европског суда реаговати Грчка и Италија, које су непрекидно на удару мигрантског таласа.

Спутњик

Тагови: ; ; ;