Европа ће одбацити балканске земаље, када «Исламска држава» већ постави своје пионе, пише новинар и експерт за бившу Југославију Шарл Нон.

Балкан је нестао са радарских екрана након распада бивше Југославије и краја рата у БиХ.

Сада се ЕУ залаже за позитивне резултате у економском и друштвеном развоју региона, и гура у други план очување права и демократије.

У претежно муслиманској Албанији и на Косову, као и у Босни и Санџаку, на југу Србије, екстремизам расте у џамијама, које контролишу локалне верске власти, посебно у руралним подручјима.

Економска ситуација на Балкану подстиче појаву радикалних исламиста: Босна још увек није спровела све реформе због проблема у самом врху државе. ЕУ и ММФ-на «Косову» и поред свих «економских инјекција» нису постигли значајне резултате јер «власт» не успева да нађе решење за незапосленост са нивоом од 28,7%, и да готово трећину становништва избави из сиромаштва.

Између 1992. и 1995. године у Босни се појављује контингент страних исламских бораца који су дошли из западне Европе и са Блиског истока, који су се инфилтрирали у различите групе и почели да промовишу ширење новог типа ислама, често повезан са вехабизмом, што је далеко од толерантног ислама својствена за балканске земље, каже стручњак.

Од почетка грађанског рата у Сирији, број бораца који су са Балкана отишли да се боре на страни «Исламске државе» достигао је цифру од око 800 људи.

Повратак стотина џихадиста изазива страх и шокира.

ИД је већ најавио да им је следећи потенцијални циљ Албанија и позвао на убијање «неверника» у Србији и Хрватској, пише лист.

У недавно објављеном извештају Европола изражава се забринутост због регрутовања из региона, обуке и одласка екстремиста.

Сумње о постојању логора за обуку џихадиста појавиле су се и у Словенији, чланица ЕУ, где су међуетнички сукоби такође један од фактора, каже Нон.

8. септембра ће се окупити министри унутрашњих послова земаља, део процеса Бордо-Бриони (која има за циљ да промовише приближавање балканских земаља и ЕУ), уз подршку Међународног фонда «Женевског центра за демократску контролу оружаних снага» (ДЦАФ).

Тада ће бити покренут «Интеграциона управа за унутрашњу безбедност» (Гиси), која ће окупити домаће играче, донаторе и међународну заједницу око три стуба:
антитерористичка борба, борба против организованог криминала и јачање граничне безбедности, пише аутор