Нијесам планирао да пишем о овоме, али узело је маха и отворило једну сасвим другу димензију, далеко дубљу, опасну по ову земљу. Са сат куле у главном црногорском граду, током њеногобнављања које спроводи турска агенција ТИКА, уклоњен је крст са врха, који ће, након појединих реакција, кажу, бити враћен.

То су казали и након што је исто овако, током преуређења клиничког центра, исто у изведби турске ТИКЕ, нестао бакрорез Косовке девојке, па је исто речено да ће бити враћен, што се, до данас, није догодило.

Градске власти су, брже боље, казале, а послушни и атлантистички медији преузели, у духу невиђене инфериорности, да је ријеч о „показивачу страна свијета“. У тој контсрукцији, у тој ситној језичкој — и не само језичкој – превари, крије се сав понор у који смо упали, у те три ријечи стају све три деценије нашег мрака, али и много дуже, у том „показивачу страна свијета“ лежи највјеродостојнији показивач куда иде ова земља, којом страном свијета, али, и, много шире, Балкан. И даље.

Иако се зна историска чињеница да је крст на Сат кули — коју је изградио хаџи-МехмедпашаОсманагић — пободен концем 19. вијека, као симбол ослобођења од Турака, иако се ђелимично зна и да га је поставио „извјесни поп Радовић“, иако је све то општепознато и на дохват руке, крст напрасно постаје „показивач страна свијета“, крст нестаје. Не, дакле, само физички, већ и – симболички. И то је кључно у позадини ове цијеле медијске, а заправо знатно шире, опасне игре.

Прије четири године (гле случаја: на дан НАТО савеза), када је Исламска заједница отворено захтевала да се крст уклони са Сат куле – тврдећи да се „нигде у свијету не могу видети сахат куле са било којим верским обиљежјем — стога је подгоричка, накојојпостојигвозденикрстизузетак”  (главни имам за Подгорицу и Никшић Џемо Реџематовић) – дакле тада, није било речи о “показивачу страна свијета“, тада, док је уклањање још било у плану, то је био – крст. Када је, сада, склоњен, постао је „показивач страна свијета“. Тако је најлакше да се прогута Зло: није ни било крста, па, када га већ није ни било, зашто би икоме сметало уклањење. Тога. Мудро је Зло, зна: Симболи су веома важни и треба их уклонити, кад-тад. Ако се крст и врати, а морао би, сада знамо шта је био циљ, шта је план за будућност.

Сетите се само: и са Ловћена је – маузолејом; по диктату споља – уклоњена црква, крст.

Замислите да свијет крене у тотални ревизионизам! У потпуно пребирање по наслагама историје. Не би било краја прекрајањима граница и држава, имена и грађевина, враћања и грабежи, појели би се међусобно, не би остао ни камен на камену. Замислите да сада, рецимо, неко на минарете прелијепе Аја Софије, некадашњег бисера Византије и православља, пободе крстове, у жељи да је врати у пређашње стање, у стање након отоманског освајања 1453. године. Замислите само докле би то водило, гђе би нас то довело, да зађемо тако дубоко у историју, стотине и стотине година уназад, хиљаде година унатраг. Историја се ствара сада и одмах, а не након стотина година, пребирајући по њој пинцетом.

Да завршим оним најважнијим: Црна Гора је — али и регион — дугорочно, суочена са два велика државна и друштвена проблема, који пријете да је униште, скупа са њеном „вјечношћу“; два изазова који су далеко опаснији од ових јадника и мафијаша, анти-црногорских марионета на црногорској власти, који им, срамотно и тужно, служе. То су атлантизами неоосманизам. То двоје — са центрима у Вашингтону и Анкари (са својим тикама и ен-ди-ај-евима) – се, директно и индиректно, хране, надопуњују, са само једним циљем: отргнути Црну Гору од њених традиционалних веза -доминантно Београда и Москве (док се остали овђе све јаче вежу са „својима“ у истамбулима, тиранама, римовима)- раскинути их, расточити, уништити, и створити земљу без упоришта, без идентитета, без коријена, без компаса, без „показивача страна свијета“, без крста, без душе, без слободе.

И ово, за сам крај — нијесу ли ови тужни људи, случајно и подсвесно, заправо дали најбољу дефиницију крста, икада: „показивач страна свијета“- компас.

 

Марко Милачић, лидер политичке организације Отпор безнађу и оснивач Покрета за неутралност Црне Горе

Тагови: ; ; ;