Влада Хрватске најавила је нову и активнију политику према БиХ — политику која би требало да помогне суседној земљи и тамошњим Хрватима. Међутим, отада су се односи Хрватске и БиХ додатно погоршали.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић најавио је на почетку свог мандата да ће Босна и Херцеговина бити у центру пажње нове хрватске спољне политике, уверавајући да ће се Хрватска активно заузети за европски пут БиХ и равноправност Хрвата у тој земљи. Отада је прошло мање од годину дана, а односи Хрватске и БиХ данас су гори него што су били на почетку Пленковићевог мандата, пише „Дојче веле“.

Поново су актуелни стари проблеми, попут оспоравања изградње моста на Пељешцу од стране Сарајева, које сагласност за стратешки инфраструктурни хрватски пројекат условљава решењем граничног спора по словеначком моделу. Појавили су се и нови сукоби изазвани тврдњом хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић о „хиљадама потенцијалних терориста у БиХ“, што бошњачки политичари у Сарајеву сматрају „намерним ширењем неистина о БиХ и подстицањем исламофобије с циљем приказивања муслимана у БиХ као претње по европску безбедност“. Пленковић је протеклих дана у два наврата боравио у БиХ, где је посетио шест градова, али не и Сарајево.

Неодмерене изјаве

Бивши хрватски председник Иво Јосиповић са жаљењем примећује да актуелна влада и председница нису наставили његову политику, којом је у извесној мери успео да поправи односе са суседима.

„Тешко их је градити, лако разградити“, каже за „Дојче веле“ Јосиповић уз констатацију да су они данас озбиљно погоршани са свим суседима, посебно са БиХ, али и са Србијом.

Разлози лошијих односа са БиХ, сматра бивши председник, јесу вишеструки и нису само на страни Хрватске. Први разлог види у оцени да је Хрватска „ублажила“ политику немешања у унутарње послове суседне земље, коју је он одлучно промовисао.

„Друго, пало је неколико неодмерених изјава од стране нашег државног врха, посебно од стране председнице Грабар Китаровић, а и политичари из БиХ не остају дужни. Треће, хрватски политичари у БиХ поновно више или мање дискретно назначују повратак идеји трећег ентитета, уз исто тако дискретну подршку Хрватске, што је бошњачкој политици у БиХ црвена марама. Четврто, унутрашњи односи политичара из свих конститутивних народа у БиХ су заоштрени и то се одражава и на наше односе с БиХ.“

Поред тога, додаје Јосиповић, у БиХ неки политичари заоштравање односа користе као предизборни алат. Он закључује да су за погоршање односа „заслужне“ и једна и друга држава, „иако не сасвим равномерно.“

Када је реч о тврдњама хрватске председнице о хиљадама радикализованих фундаменталиста у БиХ, Јосиповић оцењује да је та изјава била „апсолутно неодмерена“.

„А према сазнањима која имам — ту се ограђујем — није ни тачна. Европски центар исламистичког фундаментализма много је западније од БиХ. Све земље у Европи носе опасност радикализације вере и не видим зашто је потребно посебно апострофирати БиХ. Осим тога, ако и постоје неке информације о могућем тероризму, оне се никако не објављују на конференцијама за новинаре, већ се у дискрецији разматрају међу надлежним државним телима пријатељских земаља“, наводи Јосиповић.

Загребачки социолог и стручњак за ислам Тарик Куленовић такође указује на одговорност председнице Грабар Китаровић због погоршања односа с БиХ.

„Председница је покренула галаму о наводном радикализму у БиХ искључиво због хрватских интереса, како би се Хрватска позиционирала у Европској унији и НАТО-у као земља која штити Европу од наводног радикализма у БиХ“, истиче Куленовић, наглашавајући да радикализам у БиХ онако како га приказује хрватска председница — не постоји.

Док на Пантовчаку баратају информацијама о хиљадама радикализованих исламистичких фундаменталиста који представљају опасност за БиХ и за Европу, у Сарајеву тврде да је од 2012. године до данас на сиријско-ирачком ратишту боравило укупно 240 држављана БиХ, а тренутно је тамо 116 оних који се боре у редовима ДАЕШ-а. У БиХ су се у међувремену вратила 44 борца, од којих су 23 правоснажно осуђена.

„Знате ли можда колико се Хрвата бори у Украјини на страни украјинских власти, а колико се Срба бори на проруској страни? То питање, међутим, нико не проблематизује, а покушава се да се створи проблем због стотинак бораца из БиХ који се боре у Сирији“, истиче Куленовић.

Када је пак реч о покушајима блокирања пројекта моста на Пељешцу од стране Сарајева, Јосиповић сматра да претње које долазе из БиХ на ту тему не доприносе добрим односима. Мост је, према његовим речима, „жртва“ предизборних активности и БиХ нема ни разлога, а ни реалне могућности, да спречи његову изградњу.

„Хрватска политика није искрена према БиХ“

Куленовић је веома скептичан према хрватској стратегији према БиХ и стављању те суседне земље у фокус спољне политике.

„Као што се Словенија ’бринула‘ о Хрватској током њеног приступања ЕУ, тако би сада и Хрватска требало да се ’брине‘ о БиХ, иако сви веома добро знамо како се Словенија ’бринула‘ о Хрватској. Проблем је у чињеници да хрватска политика није искрена према БиХ, јер Загреб тврди да подржава улазак БиХ у ЕУ, иако је упитно да ли је то тачно. Хрватска се у односу према БиХ суочава са својим унутрашњим проблемима, с обзиром на то да још није до краја рашчистила свој однос према Херцег-Босни и подели БиХ“, оцењује Куленовић.

Ту дилему, према његовим речима, оцртава и недавни медијски иступ Мирослава Туђмана, који је усмерен искључиво на „оправдавање погрешне хрватске политике према БиХ у првој половини деведесетих година прошлог века“. У позадини тог иступа, којим син првог хрватског председника основе данашњег исламистичког тероризма проналази у БиХ са почетка деведесетих година 20. века, Куленовић препознаје припрему за скоро објављивање правоснажне пресуде Хашког суда политичким и војним лидерима Херцег-Босне, која би могло додатно да закомпликује ионако компликоване односе Хрватске и Босне и Херцеговине.

Ни Јосиповић није оптимиста када је реч о последицама скоре пресуде.

„Ако опстане квалификација удруженог злочиначког подухвата који укључује највише хрватске званичнике, то ће бити политички терет за Хрватску. Али од њега када се све сабере ни за другу страну неће бити користи, тим пре што је концепт удруженог злочиначког подухвата, његов трећи облик, у озбиљним правничким круговима тешко прихватљив, јер је преседан који урушава традиционални концепт кривице у кривичном. Али то је посебна тема…“

Спутник

Тагови: ; ; ; ; ;