Да је Принцип најскупља српска реч, опомиње нас историја. Да брат-брата не заборавља, да је сећање на славне претке дужност и обавеза сваког Србина, а да само народ који цени своју прошлост може имати будућност, показали су Ноћни вукови.

Да нас поштовање нечије храбрости уједињује, показао је члан Ноћних вукова Роки Рогошић који је заједно са браћом из Русије, као и мотоциклистима из Чешке и Немачке одао почаст човеку, чије је име уклесано у зид историје- Гаврилу Принципу.

«После Јиндриховица, северног српског Газиместана, страдалишта српског народа из првог светског рата, реио сам да посетим Терезин, град у коме је скоро 4 године тамничио Гаврило Принцип.

Мали градић на северу Чешке о коме се релативно мало зна код нас, био је право предворје смрти. У концентрационом логору у другом светском рату кроз Терезин је прошло око 140 хиљада затвореника, претежно Јевреја. Од 140 хиљада скоро  90.000 је послато да се више никад не врате, у Аушвиц у Пољској. У гасним коморама у Терезину је страдало нешто преко 33.000 људи. Успело је да побегне 764 затвореника а ослобођено је 9. Маја 1945 само 16.800 затворника.

У сенци тих збивања помало се занемарује још једна ствар која се одигравала тридесетак година раније.

У ћелији број један од 05.12.1914 године био је утамничен, мучен физички и психички, изгладњаван, смрзаван млађани Гаврило Принцип.

Мало се људи сродило са својим именом и презименом као он. Мало их је који су животом и смрћу оправдали и потврдили судбинско значење најважнијих риечи у историји човечанства, речи које освештавају родни лист и умрлицу. Гаврило — онај гласник Божји, онај који саопштава благу вијест….  и Гаврило српски, који гласовито обзнањује да још живи слободарски дух у Срба, да су још кадри подредити земаљско, небеском царству.

Принцип- реч скупљу од века, учинио је Гаврило још скупљом. Учинио, да Принцип тако српски звучи…Устаните Срби… Устаните на помињање Гаврила Принципа, да би могли клекнути пред њим!

У необавезном разговору са Сергејем Размисловим, цланом Номада, одељења Ноћних вукова, напоменем да ћу посетити Терезин и положити венац на ћелију са бројем 1. На помен Гавриловог имена одмах је предложио да заједно то урадимо. Како то међу мотоциклистима и бива, реч по реч, позив по позив, скупи се нас тридесетак, Немаца, Руса и Чеха. У великом броју су били и чланови мото клуба Ред еyед црüе из Прага.

Гаврило Принцип, кога су на Западу а богами лагано и код «нас» покушали прогласити за терористу је у Чешкој веома цењен,наиме у Терезину постоји и улица која носи његово име.

Када смо дошли на улаз од музеја и пришли да се распитамо да ли има каква групна улазница да се купи, питали су нас којим смо поводом овде. Кад смо рекли да смо дошли да положимо венац у ћелији Гаврила Принципа, одбили су да нам наплате улазницу, већ су нас пустили бесплатно. Веома леп гест.(Кад упоредим са ситуацијом на Ловћену где у маузолеју нису хтели да пусте туристе, брачни пар из Кубе, јер нису са собом имали новац да плате улазницу, јер су ташну оставили у ауту на паркингу (наравно да сам их частио картама ).

Сам улазак у ћелију је у мени пробудио јак осећај патриотизма, поштовања не само према животу него и према смрти … Не само један живот, већ једна свтска сила, једна империја, један светски поредак, скончао је у тих 5 квадрата.»….Роки Рогошић.

«Принцип»

Размеђа зла и јуначког срца, Плотун над барутом кађеним гробом, То српски Принцип у ланце пуца: И главу на пањ, ал` никад робом. То из шаржера вјекови хуче, Са сваким метком по једна рана, Опет се Србин с ђаволом туче К`о оног давног, свевидњег дана…

Опет се с проклетим котом вија, Гркљаном душу прекланим брани, Опет га тјера стара Србија, Божури рани и Газиместани Да и кад труне у земљи траје И да се опет чудесно роди Сном што се само вјернима даје, Да истим оним стазама ходи Вјечите славе, вјечног живота, Праоца сину жртвом да води, Да сваки вис му буде Голгота…

А сваки метак спомен слободи. Ево и овог Видова дана, Кад Српство краватом вежу за мрца, Из масе хуља и лижисахана, Бесмртни Гаврило силнику пуца У српском крвљу надуту главу, И неће да му задрхти рука, За свету лозу, за крвцу плаву, За земљу шљива, свадби, хајдука…

И опет душмани бијесом кипе Што само Србин има Принципе.

Невен Милаковић

Фото Роки Рогошић

Приредила Лола Ђорђевић

Тагови: ; ; ; ;