Муџахедини су у БиХ дошли, према документима, у фебруару 1992. године, након чега је више од стотину њих добило држављанство БиХ и ове чињенице ће бити тешко оспорити, истакао је Мирослав Туђман.

Говорећи о односу жртва — џелат током рата у БиХ, које често истиче политичко Сарајево, каже да је то и за муџахедине било оправдање због чега су дошли током рата.

„Политика Алије Изетбеговића од самог почетка била је да је над Бошњацима извршен геноцид, односно да тај геноцид траје од 1878. када је Османско царство било присиљено да напусти БиХ и та теза је грађена на жртви. Реч геноцид се користи већ у извештају Сефера Халиловића и Патриотске лиге у фебруару 1992. године и он назначава какав ће бити карактер рата. Он говори да је геноцидан јер је усмерен против муслимана, односно муслиманског народа. Да је циљ затрти, односно уништити муслимански народ“, истиче Мирослав Туђман.

Он каже да је тезу о Бошњацима као жртвама Алија Изетбеговић поновио и у априлу 1993. године када је најавио да ће се у Сребреници догодити највећи геноцид од Другог светског рата на основу чега је Савет безбједности ту зону ставио под заштиту УН.

„Последица тога је била да је Савет безбедности донео одлуку о заштићеним зонама, а онда је Изетбеговић, сматрајући да ће УН штити Сребреницу, 7.500 припадника Армије БиХ пребацио из Сребренице у средњу Босну, како би је очистио од Хрвата“, каже Туђман.

Говорећи о мировним плановима за БиХ, Туђман сматра да је Кутиљеров план, који је предвиђао организацију по кантонима, био добро решење, јер би другачије одредио карактер рата у БиХ и вероватно би број жртава и разарања био много мањи.

Мирослав Туђман подсећа да је тај план подржало и тадашње политичко вођства Републике Српске, сматрајући га добром основом за разговоре.

РТРС

Тагови: ; ; ; ; ;