Проф. Ђуро Коруга, инжењер биомедицине, оснивач центра за молекуларне машине у Београду, говори за «Новости» о нанотехнологији, медицини…

Изградили смо науку на бази онога што видимо и што будном свести можемо да сазнамо, а то је свега од три до пет одсто стварности. Ми знамо да постоји још нешто што је преосталих 95! У овом простору («тамном вилајету») налази се будућност науке људске цивилизације.

Овако, у разговору за «Новости», размишља професор др Ђуро Коруга, пионир нанотехнологија у Србији, човек који је давне 1985. године на Машинском факултету основао Центар за молекуларне машине, прву универзитетску нанолабораторију у Европи. Професор Коруга, са заједничким докторатом на Машинском и Медицинском факултету у Београду, сматра да универзум има пет димензија и да смо ми микрокосмос, петодимензионална бића, која су испунила тродимензионални простор. Оно што зовемо људска душа, тврди, јесте материјално-енергетско-информациони ентитет који тежи четири грама. Не крије да су га снови водили до светски признатих открића и да ће нанотехнологије и вештачка интелигенција одредити будућност људског рода.

— Каква ће нам бити будућност, зависи од човека. Ми не знамо да ли је људски род украс лица лепе жене или је канцер ове планете. Колико год да је важно улагање у нанотехнологије важно је и улагање у развој људске свести. Јер, мала свест, а велика технологија и, сами себе ћемо лако уништити.

* Шта се данас догађа у свету нанотехнологија?

— У САД, Јапану, Русији, западној Европи и Кини траје озбиљна трка ко ће више овладати овим технологијама. Улажу се милијарде долара у јавна истраживања, док се у војним лабораторијама троше вишеструко веће суме новца. Три главна правца у истраживању и развоју у земљама ЕУ су у областима примене нанотехнологија у дијагностици, регенеративној медицини и терапији. У оквиру дијагностике полази се од постојећих могућности примене квантних тачака за веома квалитетно снимање ткива, па све до израде мултимодалних камера и наноробота који ће изнутра снимати ткиво и вршити репарацију. У фармацији су захваљујући овим технологијама створени ефикасни лекови за многе болести. У војној примени, плашим се, злоупотреба нанотехнологија има неслућене могућности.

* Да појаснимо величину нано?

— Нанометар је милијардити део метра или милион пута мањи од милиметра. У нановеличинама својства материјала — електрична, оптичка, физичка, хемијска, различита су од својстава материјала у уобичајеној величини.

* Како се уопште добијају ови материјали?

— Рецимо, угљеник Ц60 се добија када графит ставимо у реактор са хелијумом под одговарајућим притиском и пустимо одговарајућу струју. Ствара се плазма која хлађањем другачије слаже атоме угљеника добијених из графита. Конкретно може правити структуре сличне биолошким микротабулама (цевчице пречника 24 нанометра) или клатрин (сфера као фудбалска лопта) чији је пречник 84 нанометра.

* У првој књизи у свету посвећеној молекулу угљеника из 1993, ви сте првопотписан као аутор, а иза вас још четири светска научника!

— Угљеник Ц60 је у цењеном часопису «Наука» (Science) 1991. проглашен за молекул године, а издавачка кућа «Елсавир» из Холандије одлучила је да га шире прикаже научној заједници. Усред санкција, ратова у региону, сазнали су да ми на Машинском факултету сарађујемо са Универзитетом у Аризони и радимо нешто везано за Ц60 и замолили нас да напишемо заједничку књигу. Ми смо те 1992. били у узлету у молекуларној електроници и нанотехнологијама. У Центру за молекуларне машине имали смо опрему помоћу које смо посматрали распоред атома у материјалу. У априлу смо га, уз мало среће, први снимили и показали како изгледа.

* Указујете на то да вас је сан одвео до угљеника Ц60?

— У књизи «Свест снова» забележио сам 25 својих сневања за која мислим да су важна и за мој рад. Конкретно, 1978. сањао сам два сунца изнад родног места Фркашић у Лици. Једно је стајало на истоку, друго се кретало са запада према истоку. Када су се сунце са запада и истока поклопили, блеснула је муња и ударила у један врх. Све се претворило у заслепљујућу светлост-таму. Чуо сам глас: угљеник, 13, 18, 2 пута 24, 2 прелази у 3. Сазнао сам после да се врх у који је ударио гром зове Кључ! У то време радио сам на енергетско-информационом односу човек-машина. Сва научна и технолошка достигнућа су упућивала на силицијумску микроелектронику, а ја сам подсвесно знао да материјал треба да буде угљеник. На Универзитету Аризона, 13 година касније, у руци сам држао угљеник и сазнао да је један јапански научник вештачки створио (синтетизовао) наноцевчице од угљеника. (Исток и Запад су се додирнули.) Тачно 18 година после сна амерички тим добио је Нобелову награду, а мени су у тој земљи прихватили патент за складиштење нуклеарног отпада. А 2002. године након сневања остварио сам два нанотехнолошка решења на темељу истог молекула: нанохармонизујућу твар за примену у медицини и козметици и хиперполаризовану светлост.

* Преведено на српски — о чему се ту ради?

— Прво решење је нашло примену у изради козметичких препарата, а нанофотонички филтер који ствара хиперполаризујућу светлост се користи у једном популарном медицинском апарату. Светлосна терапија преко овог апарата врло је успешна у болничком и кућном лечењу.

* У књизи о хиперполаризованој светлости пишете о идеји стварања петодимензионалних хируршких ножева?

— Замислите технологије којима би хирург био у могућности да оперише командујући квантно-информационим стањима ткива, да на холограму у три димензије, ван физичког тела, гледа шта ради са ткивом и да болесни део одстрани а да не направи ожиљак. Петодимензионални нож је у идејној фази и са аспекта истраживања може да се реализује. До петодимензионалног хируршког ножа ћемо доћи када још потпуније овладамо знањем о фотону и електрону. Засад знамо њихове особине и знамо да имају дуалну природу класичну и квантну. На основу квантне оптике и квантних својстава електрона убеђен сам да је могуће вршити суперпозиције догађања у организму током рада хирурга.

* Дакле, човек не живи у три димензије?

— Верујем у науку, математику и законе природе (Matematica naturalis). Ако су они тачни, оно до чега сам дошао има смисла и биће, једног дана, схваћено и прихваћено. Ништа не настаје, нити нестаје, све се преиначава из једног облика и стања у друго. Светови свих димензија су само преображај садржаја из нулте димензије (космос), осим димензије један. Да би светови, па и овај наш физички, тродимензионални настали, морају бити «оплођени» димензијом један. При настанку тродимензионалног простора аутоматски настаје и обрнути пар, «негативни» дводимензионални простор. Примећујете да димензија нула има својство «женског принципа», а димензија један «мушког принципа». Тродимензионални простор (у форми масе) представља наше «тело», а петодимензионални наш «ментални свет». Нову науку која узима димензију нула за полазни садржај називамо фрактална механика. Четврта димензија је јединство времена и светлости, другим речима — «покретна слика вечности». А пета? Она је најмање што може да постоји у нашем универзуму (сфера Планкове дужине), али је толико моћна да спаја «бесконачно мало» и «бесконачно велико». То је мрежа која спаја и држи све наше светове.



ОД СРБИЈЕ ПРЕКО САД, ДО ЈАПАНА, КИНЕ…

* ПРОФЕСОР Коруга је власник је три америчка патента, међу којима и онај за најбезбедније складиштење нуклеарног материјала на свету.

* ИЗ биоинжињерства и нанотехнологија развио је још четири

* Поред Београда, као гостујући професор предаје на универзитетима у САД и Јапану, Јужној Кореји и Кини

* ЊЕГОВА филозофија науке разликује се од схватања већине колега

 

Новости

Тагови: ; ; ;