Пре 10-ак дана новинар портал Balkan Insight објавио је репортажу под насловом «Нови медијски блок у Црној Гори: Русији са љубављу». За коментар су питали и мене.Поучен негативним искуствима које сам имао прошле године са Иљом Азаром, прозападно настројеним новинаром летонског портала на руском jезику Медуза и делимично руском редакцијом BBC-ја, пристао сам, под условом да моје изјаве буду објављене интегрално.

Новинар који је ову репортажу урадио иницијално је пристао на мој захтев, с тим да на енглеском језику моје оцене буду у незнатно сажетијој форми. Сагласио сам се.

После месец и по дана од узимања иницијалне изјаве, само дан пред публикацију репортаже, добио сам информацију од новинара Balkan Insight, да ће из мог коментара бити избачено неколико кључних оцена. Наравно, нисам пристао и коментар повукао. Сутрадан када је репортажа објављена, показало се да сам својим одговорима унапред обесмислио готово све, што је овај са Запада финансирани медиј покушао да пласира. Зато је моја цензура била нужна.

Последњих година приметна је права експанзија тзв. хард патриотских и екстремно националистичких портала, који ничу као печурке после кише, а трају отприлике као маслачак на ветру. Велика већина информација које пласирају представљају тоталне глупости и лажи, попут оне више пута поновљене да је «Путин Американцима косовским Албанцима дао ултиматум да Косово хитно врате Србији». Коме то иде у корист, а коме на штету није тешко закључити. Управо такве медије новинар Balkan Insight-а покушала је да представи као инструмент којим руска држава шири своје стратешке циљеве, а уреднике таквих гласила, поред двојице дежурних русофоба и путинофоба, узела за своје саговорнике.
Жао ми је искрено мог пријатеља, храброг црногорског новинара Гојка Раичевића, уредника портала ИН4С, који друштву ликова које је интервјуисала новинар Balkan Insight-а не припада. Још један озбиљан новинар, Никола Марковић, главни и одговорни уредник дневног листа Дан дао је прилично конфузну и нејсану изјаву. Не би ме изненадило да је таквом начинила цензура. Репортажу Balkan Insight-а, коју пренели су најтиражнији дневни листови у Црној Гори, можете прочитати на овом линку

Моје одговоре, на чију цензуру нисам пристао, а којима сам месец и по раније антиципирао у коме ће смеру њихова прича кренути можете прочитати у наставку текста. Дошло је изгледа такво време, да једна стара изрека буде преформулисана у «Ко о чему, западни плаћеници о руској медиској експанзији на Балкану».

Balkan Insight: Да ли по Вашем мишљењу постоји стратегија Русије да користи медије који излазе у Црној Гори, али и у региону, да појача свој политички утицај и након што је Црна Гора постала чланица НАТО?

Свака земља има легитимно право да дјелује информационој сфери, да тако шири политички утицај и помаже реализацију својих стратешких циљева. САД и друге западне земље на простору Црне Горе то раде већ више од три деценије, још од оснивања Америчког центра у Подгорици средином 80-их.

Концерн Вијести, најутицајнији медиј у Црној Гори, који је недавно обиљежио 20 година постојања, створен је донацијама из САД-а. Захваљући грантовима и другим неформалним видовима спољне подршке они су опстали сво ово вријеме.

Руска стратегија у сфери медија вјероватно постоји, али њени ресурси не могу се поредити са прозападном медијском мрежом на простору Балкана, посебно у Црној Гори. У нашој држави не постоји медиј који из Русије добија било какву материјалну подршку.

Рецимо уз Дан се нешто мање од годину дана дијели додатак «Руска ријеч». Иницијатива за ово издање, које на 8 новинских страна излази једном мјесечно, није потекла из Русије, већ од власника Дана. Овај додатак не обрађује политичке теме, штампа се и дистрибуира о трошку самог Јумедијамонта, издавача Дана. Људи из уредништва Дана, сами бирају чланке на сајту ruskarec.ru, додатак преламају сами, а од власника сајта компаније Russia Beyond The Headlines за то имају одговарајуће одобрење, на основу потписаног уговора.

Balkan Insight: Како објашњавате чињеницу да је у Црној Гори регистровано на десетине штампаних и електронских медија на руском језику, Спутник и News Front су значајно проширили своја издања за Србију и посљедњих мјесеци отворено је неколико портала који отворено имају про-руску уређивачку политику?

Уз дужно поштовање, вашим питањем демонстрирате приличну неупућеност у медијске прилике у Црној Гори. Које су то десетине медија на руском језику регистроване у Црној Гори? Изузев мјесечника Руски весник, портала Montenegro Today и Оpen Мonte, други информациони ресурси у Црној Гори на руском језику не постоје. Ови медији се не баве политиком, већ темама везаним за живот руске дијаспоре у Црној Гори, која у периоду туристичке сезоне нарасте на више десетине хиљада људи. Такође ова три ресурса нијесу основана недавно, већ постоје 10-ак година. Раније се у Црној Гори емитовао и Руски радио Море, који је у међувремену угашен.

Непознавање ствари показујете и помињањем News Fronta. Ради се о агенцији која располаже веома скромним ресурсима, њихов једини стални сарадник на Балкану је руска држављанка Оксана Сазонова. За како ви наводите »значајно ширење» својих издања та агенција апсолутно нема капацитета.

Могу да се дјелимично сложим са вама да Спутњик благо интезивира своје актиновсти у последње вријеме. Међутим по мојим сазнањима они у Спутњиковој централи у Београду запослено је 10-ак сарадника, што је рецимо 20 пута мање од броја запослених у црногорским Вијестима. Ресурси којима у Србији располажу Блиц, Данас, телевизије N1 и Б92, низ портала и других медијских пројеката прикопчаних на западне фондове, неупоредиви су са ресурсима Спутњика.
Што се тиче дијела питања о просруским порталима, рекао бих да ту демонстрирате наивност. Изузев портала Факти и Восток, не видим да у Србији постоји још неки озбиљан портал са проруском уређивачком политиком. Не мислите ваљда да тзв. хард патриотски и есктремно националистички портали, који актуелне теме обрађују у епском стилу, имају нешто са руском државом, или озбиљним руским друштвено-политичким организацијама.

Balkan Insight: Неколико саговорника су ми портал Русмонте поменули као извор руске пропаганде?
Што се тиче портала Rusmonte, не бих рекао да се ради о озбиљном, вриједном пажње информационом ресурсу. Двојица администратора овог портала већ више од годину дана не живе у Црној Гори, а представници званичних асоцијација руске дијаспоре у Црној Гори више пута су јавно протестовали због њихових активности. Увјерен сам да активности ове господе, укључујући и поменути портал, немају подршку руске државе.

Као илустрацију за своја увјерења, узео бих примјер из маја 2016, када су администратори портала Русмонте у Подгорици организовали манифестацију «Бесмртни пук». Представници Амбасаде Руске Федерације у Подгорици њихову манифестацију су бојкотовали. Бесмртни пук у Црној Гори ове године није ни организован, мислим да то довољно говори о утицају господе Алексеја Галицког и Вењамина Стриге из портала Русмонте међу руском дијаспором у Црној Гори.

 

Аутор:  Игор Дамјановић