Специјал «Никола Тесла — Човек који је изумео 20. век» у издању хрватског «Вечерњег листа», представљен је у Техничком музеју у Загребу који носи Теслино име, а одржан је и округли сто на коме је модератор госту из Београда поставио питање да ли је Тесла био хрватски или српски научник.

Хина наводи да су учесници округлог стола истакли да време овог великана науке, који је живео «два пута испред свога времена», тек долази.

Наводи се да је заједнички став окупљених на представљању специјала био да је, након што се о Тесли углавном доста ћутало и тек би неко понекад са његовог фасцинатног лика и дела «скинуо прашину», чини се дошло време да се то промени.

Хрватска агенција наводи да се о Тесли није само говорило, већ и певало пошто је догађај био попраћен и представљањем спота и песме «Никола Тесла» групе «Тешка индустрија» и Горана Карана.

Главни уредник Дражен Кларић рекао је да «Вечерњи лист» специјалом о Николи Тесли почиње трилогију о великим историјским личностима, уз оцену да би Хрватска сада требало да чини пуно више на брендирању Тесле, иако он не негира неке помаке и остварења.

Наводи се да је у уводном чланку Кларић написао да је «Тесла, као поборник хрватско-српскога братства, попут осталих историјских и савремених заговорника, «стављен у запећак» током Домовинског рата, што се могло и разумети јер су страдања и разарања била велика».

Кларић је уверен да сада, међутим, у Хрватској треба да чине много више, па је овај специјал мали допринос томе. Он је најавио да ће почетком децембра специјал имати промоцију и у Бриселу.

Хина наводи да су на округлом столу учествовала и двојица врсних познавалаца Теслиног дела — хрватски академик Владимир Пар и гост из Београда професор Велимир Абрамовић.

Наводи се да је модератор округлог стола професор доктор Божо Скоко поставио једно, како је рекао, «злочесто» питање — да ли је Тесла хрватски или српски научник, а Абрамовић је с осмехом одговорио како би Индијци рекли да је индијски, јер у Колкати (раније Калкута) на улазу у један центар стоји велики Теслин портрет и истакао да су Теслине пројекције планетарне.

Он је подсетио да је Тесла 1900. објавио идеју коју је назвао «Светски сис­тем», који се по оцени Абрамовића данас догађа уз две милијарде корисника Фејсбука, који је тиме и највећа држава на свету.

Наводи се да се Абрамовић осврнуо и на речи академика Пара о односу науке и уметности и подсетио да је у својим мемоарима вајар и архитекта Иван Мештровић написао да је Тесла мислио да наука и уметност у суштини имају исти извор који долази «одозго и одједном».

 

Тесла

Тагови: ; ;