САД не сматрају да су ограничене од стране Савета безбедности УН-а у тражењу «правде» у Сирији по властитим условима, саопштила је амерички представник у УН-у Ники Хејли.

САД су сличне акције предузеле у Либији у 2011. године.

«Са јединством Савета безбедности УН-а, или саме, необузданошћу од стране Русије и њеног опструкционизма, наставићемо да се боримо за правду и одговорност у Сирији», рекла је Хејлијева, осуђујући руски вето на нацрт резолуције о продужењу мисије Механизма за истрагу употребе хемијског оружја у Сирији.

Нацрт предложен од стране Јапана, предвиђао је «техничко продужење» мисије за још 30 дана. Објашњавајући одлуку Русије да блокира резолуцију, руски изасланик УН-а Василиј Небензја је рекао да нема смисла продужити мисију ако се неке измишљене мане не измене.

«Не може бити другог начина, након што се руководство Заједничког истражног механизма осрамотило фиктивном истрагом о инциденту употребљавања сарина у Кан Шаикуну, те изнело неосноване оптужбе против Сирије», рекао је он.

Хејлијева је даље оптужила Русију да не показује флексибилност у преговорима о условима Механизма, тврдећи да је Москва само «диктирала и тражила», док су САД «уврстиле елементе руског нацрта» у нади да ће се постигнути консензус .

Русија је ставила вето и на амерички нацрт резолуције у четвртак, док га је Небензја назвао «неуравнотеженим» и искључиво дизајнираним да дискредитује Русију и њену улогу у сиријском питању. Хејлијева је накнадно оптужила руску мисију да игнорише покушаје америчке делегације да их контактира пре гласања.

Оптужбе Хејлијеве о немогућности контакта са руском мисијом изазвала је реакцију Москве, а руски министар спољних послова Сергеј Лавров је назвао «лажном дипломатијом». Лавров је рекао да «чини се да смо сведоци новог феномена у међународним односима, како до сада лажних вести, тако и лажне дипломатије».

Према речима Небензје, руски нацрт је био подржан од стране Русије и Кине и «усмерен на продужење и квалитативног побољшања» мисије и утврђивања чињеница. Међутим, то није успело, јер је предлог резолуције добио подршку само четири члана Савета безбедности.

Иако су и Русија и САД искористили права на вето на одговарајућим резолуцијама, Хејлијева је оптужила Москву да је ометала рад Механизма и његових напора да се пронађе «истина».

Русија је више пута критиковала извештај Заједничког истраживачког механизма о хемијском инциденту у Кан Шаикуну јер је испуњен «пропустима, недоследностима и противречностима».

Такође је саопштено да не следи стандардне процедуре за непристрасно испитивање, те да се ослања на сумњиве сведоке које пружају побуњеници и невладине организације, од којих су неке осумњичене за везе са терористима. Конкретно, указано је и на одбијање стручњака да посете локацију, упркос гаранцијама о безбедности.

У 2011. години, САД су интервенисале у региону како би се сузбило насиље у текућем грађанском рату у Либији. Под изговором мандата УН-а да успостави зону забране летења у земљи и спасе цивилни живот, коалиција НАТО-а предвођена САД-ом водила је потпуну кампању која је на крају довела до смрти бившег либијског лидера Муамера Гадафија и великог броја цивила. Земља је и даље у крви, а рат у којем су умешани племена и милитанти и даље траје.

Упркос томе што УН нису дале зелено светло за потпуну кампању у Сирији, амерички секретар за одбрану Џејмс Матис устврдио је да је организација «одобрила» акције тамо, оправдавајући је борбом против терориста. Дамаск је у више наврата нагласио да су операције САД на територији Сирије без пристанка Дамаска, кршење међународног права и отворена агресија.

 

Извор: Восток

Тагови: ; ; ; ;