Председница владе Србије Ана Брнабић изјавила је у интервјуу за «Фајненшел тајмс» да «од Србије не би требало тражити да бира између Запада и Русије».

 

Фајненшел тајмс наводи да је Ана Брнабић «инсистирала на томе да везе Србије са Москвом нису препрека њеној кандидатури за чланство у Европској унији».

 

ФТ наводи да је «избором стручњака за реформе Ане Брнабић у јуну послат сигнал да је Београд улазак у ЕУ поставио као најважнији циљ», али да «пут Србије ка ЕУ остаје магловит због разноликог нивоа напретка када су у питању реформе, умора од проширења у европском блоку и скептицизма везаног за политичке, војне и економске везе Београда са Русијом».

У уводу интервјуа такође пише да «европски званичници — који показују све више опреза поводом утицаја Русије на Балкану – оптужују Москву да подстиче немире у региону и с опрезом гледају на балансирање Београда између Истока и Запада», као и да «САД такође од Београда траже да се јасно изјасни у вези са стратешким смером у којем иде, па је високи амерички дипломата овог месеца упозорио Србију да ‘не може да седи истовремено на две столице'».

ФТ наводи да је премијерка Брнабић у интервјуу рекла да «интеграција у ЕУ остаје главни спољнополитички циљ».

«Није фер тражити од Србије да бира и одлучује се и ја сматрам да то није потребно. Ми нисмо ни проамерички ни проруски, већ просрпски оријентисани. Наш стратешки фокус је на (чланству у) ЕУ и где год да одемо, с киме год да причамо, ми то говоримо», рекла је Ана Брнабић.

Како се наводи, «на Западу образована Брнабић, специјалиста за реформу јавног сектора која је, такође, први јавно декларисани геј лидер у источном делу Европе, раскинула са традицијом русофилских моћника у високим ешалонима власти».

«У канцеларији Брнабићеве – која се налази преко пута руине која је остала од некадашњег Генералштаба Војске Југославије, који је НАТО бомбардовао 1999. године – на столу су послагане гомиле подебелих извештаја. На једној полици окачен је дрес фудбалског клуба Црвена Звезда, попут председника Србије Александра Вучића, који ју је поставио и са којим она каже да ‘у потпуности дели’ ставове, Брнабићева показује да је навијач овог клуба», пише ФТ.

Лист наводи да је «Вучић, који је и даље најмоћнији политичар у земљи, ове године од руског председника Владимира Путина прихватио поклон у виду шест борбених авиона ‘миг 29′» и да се Вучић «нада тенковима и систему противваздушне одбране током 2018», као и да «Москва подржава српске дипломатске позиције у УН – пре свега одбија да призна независност Косова».

ФТ напомиње да је «истовремено као приоритет поставила реформе намењене за улазак у ЕУ, циљ за који Брнабићева наводи да је ‘изводљив’ до 2022. године, иако се (Србија) опире притиску да се придружи ЕУ санкцијама против Москве због припајања Крима» и подсећа да су «званичници ЕУ изјавили да би нови чланови могли да приступе до 2025, али да нема рокова».

«Чланство у ЕУ присилило би Србију да се одлучније пребаци на западну столицу, да стане уз позиције спољне политике ЕУ, оконча специјалне трговинске аранжмане са Русијом и по могућству реструктурише енергетско тржиште, којим доминира НИС, нафтна и гасна компанија у власништву ‘Гаспрома'», наводи ФТ.

Брнабићева, како се оцењује, «умањује значај тражених компромиса», каже да су «перцепције дубине веза Београда са Москвом преувеличане» и указује на много веће инвестиције из ЕУ и трговинску размену са њом.

ФТ истиче да Брнабићева каже да је «Србија ‘у правом смислу неутрална’ по војним питањима, указујући на чланство у НАТО програму Партнерство за мир».

Како се додаје, «дипломате описују ову 42-годишњакињу као паметног и ефикасног искреног преговарача који је осмислио јасну поделу послова са својим ментором Вучићем, што јој дозвољава да се концентрише на јавни сектор и економске реформе».

ФТ цитира неименованог западног званичника који каже да «она није типичан мушки балкански политичар, којем је неопходно да ствара хаос на дневној бази да би преживео».

Лист примећује да се њен мандат поклопио са јачањем привреде Србије, којој је пројектован раст од три одсто у 2017. години, као и примарни фискални суфицит, скоро три године након што је Београд пристао на аранжман из предострожности са Међународним монетарним фондом (ММФ).

Брнабићева, како се наводи, «не види потребу за обнављањем стендбај аранжмана о зајму од ММФ-а наредне године и дала је најјаснију индицију до сада да ће уместо тога тежити мање обавезујућем дијалогу са фондом чије је седиште у Вашингтону».

«Нису нам потребни никакви нови финансијски аранжмани са ММФ-ом», рекла је Брнабићева и позвала на мање конзервативан приступ фискалној политици са циљем промовисања привредног раста већег од 3,5 одсто.

Фајненшел тајмс наводи да је Брнабићева рекла да ће «Београд вероватно пристати на ‘инструмент координације политике’ са ММФ-ом од априла, који би задржао улогу проценитеља политике што би помогло уверавању страних инвеститора у реформски напредак Србије».

Тагови: