Уколико дође до неке врсте сукоба између снага лојалних Асадовом режиму и сиријских Курда, то ће се свакако десити уз благослов, а вероватно и уз активно учешће турске армије, оцењује историчар Немања Старовић.

Након самита у Сочију, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган није искључио могућност будућих контаката са сиријским председником Башаром ел Асадом о борби против снага самоодбране сиријских Курда, које Анкара сматра терористима, преноси лист „Хуријет“.

Ова изјава турског лидера, који је до јуче инсистирао на томе да Асад оде са власти, отвара питање — да ли ће сиријски Курди постати заједнички именитељ будуће сарадње турских и сиријских власти?

За Немању Старовића, историчара и доброг познаваоца прилика на Блиском истоку, Ердоганова изјава није изненађење. Он подсећа да је до промене у турској политици заправо дошло пре готово годину и по дана.

„Још са одласком Ахмета Давутоглуа са места премијера 2016. године могло се назрети да ће се турска политика, која је била оличена у реченици „Асад мора да оде“, бити напуштена. До те промене коначно је и дошло након неуспелог војног пуча у Турској прошле године, јер од тада Анкара полако мења своју геополитичку оријентацију и све више инсистира на сувереном вођењу своје спољне политике и, ако ништа друго, на барем једнакој сарадњи како са евроазијским тако и са евроатлантским корпусом“, објашњава Старовић.

Како каже, с обзиром на то да се грађански рат у Сирији полако ближи крају, бар у делу који се тиче борбе против ДАЕШ-а, полако се ствара једна нова, политичко-безбедносна архитектура везана за Сирију и њено најближе окружење.

„Сасвим је сигурно да ће ново уређење Сирије подразумевати готово апсолутну сувереност Дамаска над читавом територијом, а када погледамо ту нову архитектуру која се ствара, изгледа да би негде највећи губитници могли бити Курди на северу Сирије. Они су рачунали са тим да ће након завршетка оружаних сукоба у Сирији они изаћи као ентитет који ће имати висок степен аутономије, ако не чак и статус федералне јединице. Међутим, како сада ствари стоје, све иде ка томе да ће њихова аутономија бити веома ограничена, ако је уопште и буде, с обзиром на то да Турска успева да оствари свој превасходни циљ, односно да не дозволи формирање једног ентитета на својим јужним границама који ће бити под контролом савезника терористичке Радничке партије Курдистана“, указује Старовић.

Према његовим речима, последњих неколико година није било озбиљнијих оружаних сукоба између снага лојалних Башару ел Асаду и Курда на северу Сирије, јер их је до сада уједињавала нека врста заједничке борбе против ДАЕШ-а.

„Међутим, сада када се ДАЕШ-у фактички ближи крај, једно од могућих нових жаришта на Блиском истоку јесу управо територије под контролом Курда, како оне на северу Сирије, тако и на североистоку Ирака. Уколико дође до неке врсте ескалације и сукоба између снага лојалних Асадовом режиму и сиријских Курда, то ће се свакако десити уз благослов, а вероватно и уз активно учешће турске армије. Засад ипак мислим да још увек има потенцијала да се читав тај конфликт реши на једном политичком и дипломатском нивоу, али у сваком случају сада, са дефинитивним крахом ДАЕШ-а, не треба искључити могућност војног конфликта на северу Сирије“, упозорава Старовић.

Он додаје да у свему наравно треба бити опрезан, с обзиром на то да сиријски Курди представљају кључне савезнике САД. Сличног става је и Виктор Надејин Рајевски, руски турколог који за Спутњик каже да је за Ердогана најважније да не допусти никакву курдску независност.

„Он је чак и против курдске аутономије, па је тешко проценити колико ће интензивно вршити притисак како би спровео своје тежње поводом курдског питања. Ситуација на терену заиста није једноставна. Постоје четири курдска кантона, а највећи међу њима је Рожава на североистоку Сирије, где се налазе америчке базе. Управо ти делови курдских такозваних демократских снага су учествовали у офанзиви на Раку и Дејр ел Зор. Али специфичност је овде у томе што уопште нема хомогености, почевши од самих Курда. Ту је и неколико арапских сунитских одреда, ту су и хришћански одреди, па чак и Језиди. Уопштено говорећи, тамо има много оних који утичу на стање ствари на терену. Да не говорим да су присутни и марксистичко оријентисани комунисти са својим борбеним одредом, и све њих сада подржавају Американци“, објашњава Рајевски.

Он упозорава да Американци немају намеру да тек тако одустану од Курдистана. Иако су, каже, ирачке Курде практично издали, САД не намеравају да оставе на цедилу сиријске Курде.

„Они тамо имају озбиљне војне снаге, базе и већ неко време снабдевају Курде значајним количинама оружја. Американци у овом случају рачунају на Курде и снаге народне самоодбране, па испада да ће Ердоган морати најпре да преговара са својим „савезницима“ из НАТО-а. Питање је колико ће турски лидер моћи да одржи своје позиције, мада овде је сада све ствар преговора и „ценкања“, а то на Блиском истоку умеју добро да раде“, примећује Рајевски.

Сандра ЧеринЈована Вукотић

Спутњик

Тагови: ; ; ; ;