После самоубиства Слободана Праљка у Хагу, немачка штампа пише о улози осуђене шесторке и о самом Трибуналу. Многи сматрају да се Праљак инсценирао као мученик.

«Хрватска жали — за ратним злочинцем», пише Шпигел онлајн у тексту поводом самоубиства Слободана Праљка.

У тексту је описано како је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић прекинула своју посету Исланду и вратила се у Хрватску када је сазнала за Праљково самоубиство, те како је у хрватском парламенту одржан минут ћутања за Праљка «и све жртве рата».

Осим тога, да су «многи хрватски медији писали о храбром командиру са три дипломе», те да је у неким публикацијама које су познате као критичне придев «споран» био отприлике најоштрији када је реч о Праљку.

«Но, истина гласи: Слободан Праљак је био ратни злочинац. Као привремени шеф генералштаба армије босанских Хрвата у рату у Босни знао је за масакре, убиства и прогоне. Био је и један од главних починилаца ‘удруженог злочиначког подухвата’ са циљем да се део Босне и Херцеговине етнички очисти и припоји Хрватској – подухвата којим је заповедао тадашњи хрватски председик Фрањо Туђман», наводи се у тексту.

Шпигел онлајн наводи да је «Праљак био једна од многих на сумњив начин бљештавих фигура ратова у бившој Југославији».

«Син високог функционера југословенске тајне службе студирао је електротехнику, филозофију и позоришну режију и дуго је радио као режисер. Када је 1991. почео рат, пријавио се као добровољац и брзо направио каријеру у хрватској армији те армији босанских Хрвата», пише Шпигел онлај.

У тексту пише и да је по његовој наредби 9. новембра 1993. уништен светски познат Стари мост у Мостару, који је на Балкану био симбол мирног суживота вера и националности.

«Када је против њега подигнута оптужница због ратних злочина, добровољно се предао Хашком суду 2004. и одтада је у затвору. У затворској јединици у Схевенингену написао је 18 књига и радио на својој улози хероја и патриоте», пише у тексту.

«Пресудом Хашког суда Хрватска је заправо због улоге Туђмана проглашена за агресора. Али, то је у супротности са једним од најсветијих закона хрватске државе према којем је хрватска нација била искључива жртва југословенско-српсог нападачког рата», пише, између осталог, Шпигел онлајн.

Лист Моргенпост о Праљку пише да је «очигледно хтео да се стилизује као жртва правосуђа и мученик».

Понашање Праљка «показује колико су мало међу многим југоисточним Европљанима присутни увиђавност, самокритика и признање чињеница када је реч о ратовима у Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову. Пресуда је историјски од великог значаја. Она потврђује мешање политичког вођства у Загребу, на пример, преминулог председника Фрање Туђмана, у рат у суседној Босни и Херцеговини», наводи се у тексту.

Званична Хрватска и данас тврди да није била умешана у рат у Босни и Херцеговини. Тако је хрватска председница пре изрицања пресуде изјавила да се нада да ће босански Хрвати бити пуштени на слободу. У прошлости је Грабар Китаровић већ хвалила улогу Праљка и његових «тековина» у рату, пишу немачки медији.

 

Танјуг/РТС

Тагови: ; ; ;