Неупућене је протекле седмице изненадила информација да се Европска унија огласила поводом споразума Србије и кинеске стране о изградњи брзе пруге на линији Београд-Будимпешта, који је Србија потписала са кинеском страном током самита Кина плус 16, у Будимпешти.

Пруга би требало да буде пројектована и финансирана од стране кинеске државне железничке корпорације и кинеске банке, па је не малу пажњу привукла вест да се тим пројектом бави Европска унија, тачније да «надгледа и процењује» да ли је он у складу са законом ЕУ о јавим набавкама.

То је, како за Танјуг у Бриселу објашњавају познаваоци, само део шире расправе, која се последњих година води у ЕУ, а тиче се стављања под контролу инвестиција из трећих земља које са собом доносе и политички утицај.

Европска унија и Кина су два навећа трговинска партнера на свету, али, када су односи у области директних инвестиција у питању, ЕУ тражи начин да избалансира развојни потенцијал инвестиција са политичким и стратешким утицајем који преко кинеског капитала стиже директно «у срце» Брисела.

Када је конкретно Кина у питању, ЕУ је у јануару 2014. године покренула преговоре са Пекингом о Билатералном инвестиоционом споразуму.

Споразум за циљ има да за инвестироре са обе стране обезбеди предвидљив и дугорочан приступ тржиштима Кине и ЕУ и да заштити инвеститоре и њихове инвестиције.

Стратегију «реципроцитета» подржала је и нова ЕУ Стратегија за Кину усвојена 2016. године.

Она промовише и фер конкуренцију, отварање страних тржишта за ЕУ компаније, али и јасна правила која ће заштити инвестиције.

Ипак, оно о чему у Бриселу и поједним главним градовима ЕУ чланица причају, а што се директно не наводи у званчним документима ЕУ, јесте утицај Кине кроз уложени капитал на заједничку политику целе Уније.

«Приоритети ЕУ у сарадњи са Кином јесу трговина, инвестиције, инфраструктурна повезаност. Пун потенцијал се може остварити само када је урађен на нивоу ЕУ и уз подршку свих земља чланица», изјавила је портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич.

Званично, Европска комисија и Европска служба за спољне послове кажу да подржавају земље чланице које имају билатералну инвестициону сарадњу са Кином, али напомињу и да су ту да им помогну да се обезбеди да те «активности буду у складу са односима Европске уније и Кине».

Незванично се може чути да су Мађарска и Грчка већ «упозорене» да због самосталних послова са Кином могу да постану својеврсни «кинески тројански коњ» у ЕУ.

Аналитичари у Бриселу оцењују да оно на шта Пекиниг циља јесте да кроз економски утицај у појединачним земљама чланицама обезбеди подршку унутар ЕУ када дође до одлучивања о политици Уније према стању људских права у Кини, кинеским претензијама према Јужном кинеском мору или питању статуса Тајвана.

И док ЕУ и даље тражи функционалну заједничку економску и политичку стратегију према Кини, Викртор Орбан, премијер Мађарске, увелико најављује «померање глобалног економског утицаја са Запада на Исток», позивајући притом Запад да престане да пориче ту чињеницу.

За то време из Кине поручују да они не желе «трговински рат, који неће донети доробит никоме», као и да њихове инвестиције у Центалној и Источној Европи «нису геополитичко оружје», већ «инкубатор за прагматичну транс регионалну сарадњу».

Тагови: ; ; ; ;