Антиамеричка политика Венецуеле увек је представљала хендикеп за представнике власти САД, који, међутим, никада нису одустајали од увоза венецуеланске нафте. Вашингтон сада уводи нове санкције Каракасу, што ће, како пише јапански лист „Нихон кеизаи шимбун“, довести до раста утицаја Москве и Пекинга у позадини САД.

Венецуела као светски лидер по залихама нафте није у стању да исплати државни дуг од 130 милијарди долара. Ипак, ова земља добија помоћ од Русије и Кине, тако да постепено у региону који се налази у залеђини САД, расте утицај ових двеју земаља, пише јапански лист. 

Руска влада је, подсећа лист, 15. новембра представила нови план гашења венецуеланског дуга од око три милијарде долара. Овај план подразумева исплате у наредних десет година, чији је износ у првих шест година минималан.

Очигледно је, претпоставља аутор текста, да је за Владимира Путина, који „дрма америчку владу“ када је реч о кризама у Сирији и Северној Кореји, геополитичка вредност Венецуеле веома привлачна.

Експерти сматрају да је у замену за продужавање рокова за исплату дуга Путин тражио да се у Венецуели разместе руски војни бродови. Ако се то догоди, Русија ће добити војну базу у Јужној Америци, Америци под носом.

„Венецуела ће ићи заједно с Русијом да би сачувала независност“, изјавио је у августу председник те земље Николас Мадуро, потврдивши тиме спремност да се Русија схвати као стратешки партнер који ће помоћи у супротстављању Америци. 

Огроман значај има и нафта. „Росњефт“ је инвестирао у државну нафтно-гасну компанију Венецуеле ПДВСА. Претпоставља се да је на тај начин руска компанија добила акције америчке нафтно-прерађивачке компаније која припада ПДВСА, као залог за кредите.

Кина је пак највећи кредитор Венецуеле.

У последњих неколико година, Пекинг је инвестирао 65 милијарди долара у развој инфраструктуре Венецуеле. Процењено је да је дуг Венецуеле према Кини седам пута већи од руског: сада је око 20 милијарди долара.

Венецуела производи тешку нафту коју пречишћава Кина. Пекинг, који пружа економску помоћ у замену за богате природне ресурсе, могао би да буде стратешки адут у односу са САД.

Јапански лист закључује да је антиамеричка политика Венецуеле увек била проблем за америчке власти које, ипак, никада нису одустајале од увоза нафте из те земље: она чини око 10 одсто укупне количине увезене нафте у САД.

Без обзира на то, Америка је Венецуелу почела да доживљава као непријатеља и увела јој економске санкције, забранивши да се дају нове позајмице Мадуровој администрацији.

Вашингтон је упозорио да би могао да одустане од преговора о реструктурирању дуга уколико су они противни економским санкцијама.

„С обзиром на непријатељске односе са САД, Венецуела је принуђена да појачава зависност од Русије и Кине. Ако САД сатерају Венецуелу у ћошак, Русија и Кина ће добити контролу над нафтом, која је њена Ахилова пета“, закључује јапански лист.

Спутњик

Тагови: ; ; ;