Лов на „руске хакере“ у Америци не води се само због русофобије: још није познато кога се плаше више — Руса или Кинеза. Прича о кинеским хакерима који прете САД има колико хоћете, само се у Русији из јасних разлога то не примећује. Ипак, на ове приче и те како обраћају пажњу у Кини, пише политички коментатор МИА „Русија севодња“ Дмитриј Косирев.

Ево једног уобичајеног текста из америчког листа „Форин полиси“. Америчко главно тужилаштво открило је нешто што наликује на групу хакера повезаних с кинеском државом и подигло оптужнице против окривљених. Њихова фирма „Бојујсек“ већ је затворена.

Три кинеска компјутерска генија наводно су хаковала системе америчког огранка „Сименса“, агенције „Моди“ и „Тримбла“, који се бави џи-пи-ес навигацијом. 

У саопштењу Врховног тужилаштва САД могле су се прочитати добро знане фразе: „Сакупљени докази и истрага приватне фирме задужене за безбедност говоре о томе да је ова компанија филијала моћног Министарства за државну безбедност Кине и, очигледно, оперише ради прикривања сајбер-шпијунаже“.

Неименована приватна фирма сугерише да јој нешто изгледа очигледно. А прецизнијих чињеница нема? Исти је случај као с руским хакерима које попут покемона већ годину дана лове у Конгресу САД — „неко сугерише“ и „очигледно је“.

„Прича је чак помало и увредљива — мислили смо да Руси имају монопол на хакерске акције у САД. А испада да нам ту привилегију одузимају Кинези“, ироничан је Косирев.

Синофобија, међутим, не тресе само Америку. Пекиншки лист „Глобал тајмс“ прича о томе како се у Аустралији сада развија веома слична прича, и то на високом политичком нивоу.

Сенатор у тамошњем конгресу Сем Дастијари напустио је функцију. Он је (опет, „како тврде“) саопштио кинеском бизнисмену Хуану Сјанмоу да га прате аустралијске специјалне службе. Доказе опет нико нема, али „тврде“ да је пред сенатором само један пут — оставка.

Најважније је то да Хуан Сјанмо није просто бизнисмен, него је „осумњичен за везе с Комунистичком партијом Кине“.

„Реч је о владајућој партији у његовој земљи, зар је могуће немати никакве везе с њом?“, пита се Косирев и подсећа да ту партију чини готово 90 милиона људи. „Ту се, међутим, враћамо на САД и присећамо се да је сада тамо страшан злочин било какав сусрет Американца с руским амбасадором или било којим Русом“, напомиње аутор.

Према његовом мишљењу, није проблем у Русији или у Кини, него у параноји. Остаје само питање због чега се ова психичка болест појавила управо сада и по чему је особена.

Прецизна дијагноза

У причи о кинеско-аустралијском скандалу наведена је изјава једног од ранијих премијера Аустралије Тонија Абота: „Аустралијску политику према Кини покрећу две емоције — страх и жудња. Жудња због тога што ће без кинеских инвеститора и трговинских партнера Аустралија изгледати веома сиромашно. Страх — из истог разлога“.

И у Америци је, тврди Косирев, исти случај. Чињенице говоре о томе да су само кинески туристи, студенти и други посетиоци САД 2015. године потрошили у овој земљи око 30 милијарди долара. Према подацима из 2016. године, робна трговина је достигла суму од 510 милијарди, трговина услугама 110 милијарди, а узајамне инвестиције 170 милијарди долара. 

То значи да је од 1979. године (када је Кина какву је данас знамо тек настајала) трговина с Америком порасла 207 пута. То, такође, значи, да је Кина први трговински партнер САД, а Америка други за Кину (ЕУ у целини је на првом месту).

Кад кинески инвеститори желе да купе нешто што је Америци важно и стратешки значајно, страх побеђује. У осталим случајевима, као током недавне посете председника САД Доналда Трампа Пекингу, потписује се мноштво економских споразума, побеђује жудња (и жеља да се „Америка поново учини великом“).

Кинеске власти и медији на нове нападе америчке синофобије реагују као велики пас на хистерично штене које лаје. Кинези стрпљиво објашњавају: можете да лајете колико хоћете, то не укида чињеницу да смо економски везани на мртав чвор.

Не треба подсећати на то да Кина, као ни Русија, нипошто не предлаже да се на глобалном нивоу уништи Америка. Једноставним и ненаучним речником објашњено: параноја означава неспособност друштвено активног човека да оцени своје место у друштву — све време му се чини да га сви около или обожавају, или мрзе и прате.

Шизофреничар је, напротив, сањар који бежи од друштва у свој свет илузија. Постоји, међутим, и параноидна шизофренија, која спаја ове две крајности, напомиње Косирев и оцењује да хистерија САД и Запада због руских и кинеских хакера највише подсећа на параноидну шизофренију.

„С једне стране, постоји жеља да се живи у илузији о сопственој изузетности и да се с другим државама развијају трговина и инвестиције. А с друге стране су сталне сумње да те ти ’други‘ мрзе и да желе да те униште“, закључује аутор. Све у свему — жудња и страх.

Спутњик

Тагови: ; ; ;