Председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић тврди да су подацима Информативно-документационог центра из Сарајева о броју страдалих у рату у БиХ прикривени и умањени злочини над Србима, под плаштом «научног истраживања».

 

 

Он је оценио да је тај центар, на чијем челу је Мирсад Токача, полицајац из времена рата у сарајевском Центру безбедности, који носи огромну одговорност за страдање Срба у том граду, учинио нешто што је «у свијету незамисливо, нехумано и осветољубиво», односно бавио се пописивањем жртава нације са којом су пописивачи били у оружаном сукобу.

Иванишевић је у ауторском тексту за Вечерње новости објаснио да је уобичајено да свака сукобљена страна, држава или нација пописује властите жртве и то је једини прихватљив и међународно верификован податак.

«Толико нечастан попис као овај у БиХ у свијету није забиљежен. Нису Американци пописивали јапанске жртве иако су их окупирали, ни Руси Немачке. Како би тако нешто поднио јеврејски народ и да ли би се Немци прихватили и усудили да попишу јеврејске жртве у Берлину?», навео је Иванишевић.

Он тврди да су овом «Босанском књигом мртвих» српски губици умањени за више од 20 процената или за 6.057 лица.

Према Иванишевићевим речима, српски губици који износе укупно 31.010 особа и чине 32,3 одсто укупног броја страдалих у БиХ, умањени су у верзији центра из Сарајева на 24.953.

Он је истакао да су те разлике посебно изражене у случају Сарајева, где су у периоду од 1992. до 1995. године евидентирана 7.432 убијена човјека српске националности, али је у муслиманској евиденцији уписано само 3.573 српских жртава.

«Према њиховим подацима, страдале су свега 443 жене српске националности, иако је тај град највећа гробница Српкиња», навео је Иванишевић.

Он истиче да је и број од 1.244 страдалих Српкиња готово троструко већи од муслиманске евиденције и нигдје у БиХ није регистрован толики број жена у односу на укупан број страдалих.

Иванишевић је оценио да је можда најважнија монструозно прикривана обмана у вези са мјестима страдања српских жртава.

«Према Мирсаду Токачи и његовој `Босанској књизи мртвих`, двије трећине Срба је страдало у општинама које се налазе у Републици Српској и, нормално, сами су Срби за то криви», навео је Иванишевић.

Према његовим ријечима, у више од 2.000 насеља нема више Срба, иако су евидентирани приликом пописа становништва уочи почетка рата 1991. године.

Он каже да се подацима сарајевског центра, не случајно, служе демографски експерти Хашког трибунала Пољакиња Ева Табо и Норвежанин Хелге Брунборг.

«Потреба да се умањи обим српског страдања, а тиме прикрију и властити злочини, мотивисала је НАТО и институције БиХ да 2003. године, осам година после окончања оружаних сукоба, формирају тај центар», додао је Иванишевић.

Он је оцијенио да већ и сама чињеница да је један од промотера и финансијера била и Наташа Кандић завређује сумњу бар у објективност.

 

 

 

Тагови: